Свет Библије

Библијски корпус се завршава чудесном књигом Откривења Јовановог, а последње сцене Откривења Јовановог представљају опис Небеског Јерусалима, обновљеног света и његовог врта којим тече река живота на чијим обалама расте дрво живота. Овај опис неизбежно асоцира на сцене са првих страница Светога писма и Едемског врта у којем су живели први људи. Између првих и последњих страница Светог писма представљена је трагична историја рода људског који је изгубио своје место у Едемском врту и који тежи врту Небеског Јерусалима. Овај пут од изгубљеног Едема до Небеског Јерусалима води преко Гестиманског врта. У овој емисији представљамо приповест о ова три библијска врта.

Вавилон, величанственост и опсесија величанствених. Изградили су га Неврод и Хамураби. Уздигао га је Навуходоносор, опчинио је Александра Македонског. Осуђен је од Писца Откривења. Симбол је многих цивилизација. Да ли и и наше?

Иако је у име вере, укључујући и хришћанство, учињено много злочина изворна порука хришћанства је била хуманистичка. Штавише, може се рећи да јудео-хришћанска религија у себи садржи један својеврсан императив хуманираног деловања и човекољубља. Хришћанска идеја човекољубља изворе из христолошке сотирологије и представља једну од најзначајнијих карактерика хришћанства. О овој теми разговарамо са о. В. Варгом, директором Каритаса у Србији.

Монотеизам библијског Оријента – који се његови корени и какав је био његов историјски развој. Која је разлика између монолатрије и хенотеизма и монотеизма? У чему је посебност библијског монотеизма и које су нарочите карактеристике хришћанског монотеизма? Какве су потенцијалне и стварне могућности злоупотребе монотеизма и његова злоупотреба у насељу кроз историју и данас? Ово су питања о којима разговарамо са докторандом Марком Јефтићем.

Хришћанство је данас једна од највећих светских религија. Простире се на свим континентима и исповедају га милиони људи. Ипак, оно је свој пут започело као малобројна јудејска секта и у веома негостољубивом окружењу прогонстава. Како су хришћани успели да од малобројне групе постану светска религија и шта је оно што као савремни хришћани можемо да научимо од апостола, тих првих проповедника хришћанске вере? Одговор ће да нам понуди др. Мајкл Грин, пензионисани проф. Оксфорда, светски признати проповедник и вишегодишњи саветник за мисију надбискупа кантеберијског.

„Ако добро узаслушаш глас Господа Бога својега, добра земљска јешћеш...“ – ове речи из Поновљених закона су један од исказа старозаветног схватања по којем верност Богу и његовом савезу је предуслов угодног живота благословеног умножавањем иметка. Са друге стране, у Новом завету се сусрећу искази „тешко је богатоме ући у Царство небеско.“ Како ускаладити ове мотиве? Шта за хришћанина представља иметак и на који начин он може да у бизнис-свету задржи принципе хришћанског етоса? Ово су питања која постављамо Пол Мофету и Чед Лакију.

Аутор у чланку истражује Развој библијског предања о Мелхиседеку. Он полази од новијих покушаја реконструкције „историјског“ Мелхиседека. У том циљу аутор најпре третира проблем целовитости Пост. 14, где се први пут сусрећемо са овом личношћу. Проблем одређивања области над којом је Мелхиседек имао царску и свештеничку јурисдикцију следећа је тема која се третира у чланку. Аутор се потом окреће старозаветном предању, најпре Пост. 14, а затим и Пс. 110. У склопу овог истраживања аутор се бави питањем значења имена (или титуле) Мелхиседек, затим његовим односом са Авраамом и, коначно, аутор разматра однос култног обрасца који је практиковао Авраам према култном обрасцу који је практиковао Мелхиседек. Потом се аутор окреће Пс. 110 и представља Могуће реконструкције амбијента (околности) у коме је овај псалам стваран, као и различите могућности датирања поменутог псалма. Коначно, аутор покушава да реконструише садржај Пс. 110 и да проникне у његову поруку истичући како историјски, тако и есхатолошко- месијански смисао библијског текста.

Аутор у чланку истражује Развој библијског предања о Мелхиседеку. Он полази од новијих покушаја реконструкције „историјског“ Мелхиседека. У том циљу аутор најпре третира проблем целовитости Пост. 14, где се први пут сусрећемо са овом личношћу. Проблем одређивања области над којом је Мелхиседек имао царску и свештеничку јурисдикцију следећа је тема која се третира у чланку. Аутор се потом окреће старозаветном предању, најпре Пост. 14, а затим и Пс. 110. У склопу овог истраживања аутор се бави питањем значења имена (или титуле) Мелхиседек, затим његовим односом са Авраамом и, коначно, аутор разматра однос култног обрасца који је практиковао Авраам према култном обрасцу који је практиковао Мелхиседек. Потом се аутор окреће Пс. 110 и представља Могуће реконструкције амбијента (околности) у коме је овај псалам стваран, као и различите могућности датирања поменутог псалма. Коначно, аутор покушава да реконструише садржај Пс. 110 и да проникне у његову поруку истичући како историјски, тако и есхатолошко- месијански смисао библијског текста.

Библијска порука није само порука која је променила токове античког друштва и отворила врата обликовању једне нове, хришћанске, цивилизације. Сусрет са библијском поруком и Оним на којег она упућује често је водио драстичним променама на личном плану оних који су се са том поруком сусрели. Да ли је то само део прошлости, времена из раног периода хришћанства када је оно снагом Духа мењало животе људи? Да ли се то дешава и данас? Ово су питања која постављамо Михаели Ћурчић, дипл-мастер социологу, која ће нам на њих одговорити на темељу својег социолошког истраживањима.

Свет Библије је израз којим се обично означава свет древног библијског Оријента и евантуално доцније грчко-римског царства, односно свет у којем је Писмо настајало. Потребно је, међутим, имати на уму да није само друштво у смислу историјско-културолошких околности утицало на обликовање библијских исказа, већ да је и Свето писмо утицало, и то током дугих векова, на обликовање друштва и његових схвтатања. Какво је стање данас? У којој мери савремени човек, као јавна личност која има политички агажман, може да се се руководи библијским принципима и хришћанском вером? Разговарамо са госп. Обрадом Кесићем.