Свет Библије

Хришћани су хришћани по томе што верују у Христово Васкрсење. Заправо, данас ниједан просечно образован човек неће озбиљније неграти историчност Исуса Христа као човека који је деловао попут једног од многих путујућих учитеља древног Оријента. Многи ће га, штавише, прихватити као пророка или револуционара чоји покрет није успео због његове смрти на крсту. Ипак, то да је васкрсао... То није баш лако поверовати. Заиста, није лако, али је много теже објаснити настанак и историју хришћанства уколико Он заиста није васкрсао. Шта његово васкрсење значи за нас данас? Које су његове егзистенцијалне последице по свакодневни живот и одговоре на „вечита питања“? Разговарамо о томе са ма Јованом Јовићем.

Зашто је Христос распет? На који начин разумети његову смрт у светлости историјског тренутка и по чему је његово распеће другачије и значајније од распећа десетина хиљада људи који су распети током римске доминације античким светом? На који начин нам старозаветни жртвени култ осветљава заступничку и откупљујућу смрт Исуса Христа? У чему је снага и симболика крста, позната далеко пре него су га јришћани присвојили као сопствено знамење? Како се разуме смисао Крста и распећа у хришћанству уопштено, и специфично на хришћанском Истоку, односно на хришћанском Западу? Ово су теме о којима разговарамо са ма Јованом Јовићем.

У историји је било пуно значајних личности. Међу њих се са правом може убројати и Христос. Било да га оспоравамо или прихватамо, било да верујемо у њега или одбацујемо такву веру као неутемељену не можемо а да не признамо да је он оставио неизбрисив траг у савременојј цивилизацији коју, све чешће, називамо постхришћанском . Да ли је Христос био историјска личност? Један од великих учитеља мудрости и побожности, недовољно схваћен од својих савременика? Можда је био пророк? Хришћани би се сагласили са сваком од наведених оцена, али не би ниједну од њих прихватили као потпуну и довољну. Он је за хришћане истински и оваплоћени Бог, истински и обожени човек? Које су егзистенцијалне последице таквог веровања, по схватање Бога и по схватање човека? Наш саговорник и овог пута је ма Јован Јовић.

Имали живот смисла? Ако га нема како се одрећи трагања за њим? Ако га има где га и како пронаћи? Како су на ова питања одговарали древни и савремени мислиоци и да ли је могуће да се одгоовр на то питање може пронаћи у религији, специфично хришћанству које готово као да је постало изопштено из стварног живота у сферу верског и националног фолклора? На који начин Библија сагледава човека, његову датост и задатост, његов однос према Богу и према човеку? На ова питања покушавамо да дамо одговре кроз дијалог са ма Јованом Јовићем.о

У чему је специфичност Светог писма и зашто је за нас као хришћане значајно да се упознамо са њим? Колико нам је значајно да Свето писмо разумемо у његовом оригиналном културно историјском и, географском и религијском контексту? Које врсте литературе сусрећемо у Новом завету и у којој мери су оне преузете из непосредног окружења древног света? Какав је однос Старог и Новог завета у хришћанској мисли? Како су Светом Писму приступали чланови ране Цркве, а како ми данас? Које су методе које нам могу помоћи у разумевању Светог писма? Ово су питања која постављамо др Предрагу Драгутиновићу.

Велика енигма данашње науке јесте порекло људских раса, језика и различитих предања. Шта нам о томе говори наука, а шта Свето Писмо? Да ли су у овом контексту наука и богословље супростављени или сагласни? О овим темама разговарамо са о. Арсенијем Арсенијевић и др Андрју Мекинтошом.

Једна од најзначајнијих библијских приповести је приповест о потопу. Ово је тема коју ћемо покушати да осветлимо из перспективе науке и богословља разговаварајући са др. Адрју Мекинтошом и о. Арсенијем Арсенијевић. Шта нам говори општа присутност предања о потопу на најразличитијим и међусобно удаљеним меридијанима света? Који је био узрок потопа и каква је била етичка порука библијског извештаја? Ово су нека од питања која смо поставили нашим саговорницима др Едрју Мекинтошом и о. Арсенијем Арсенијевићем.

Које су савремене теорије о настанку света? Шта можемо рећи о атеистичкој еволуцији, креацинистичкој еволуцији и тзв. Inteligent disain и креацизму? У којој мери је дарвинизам наука, а у којој философски поглед на свет? Да ли је могуће комплексност постојећег света, која постоји и на самом монекуларном нивоу, објаснити као чисту случајност? Постоји велика разлика између креационизма и еволуционизма (укључујући и теистичку еволуцију) постоји значајна разлика, али те разлике нису непремостиве, нарочито уколико се приступта између теистичких концепта. О овој теми разговарамо са Андрју Мекинтошом.

Астрономија и астрологија? Наука и религија? Шта је наука данас уопште и које су њене основне претпоставке и методе? У којој мери је могуће бити верник (хришћанин) и научник? Који су примери научника који су истовремено били декларисани верници и да ли таквих има данас? Да ли сте знали који је проценат атеиста међу научница, и да ли знате да се тај процес све више смањује? Који су разлози атеизма међу научницима и у којој мери је „сукоб“ науке и вере последица међусобног неразумевања? Ова и друга питања постављамо др Мартину Гаскалу.

Да ли су наука и религија у секуларном друштву супростављене? Колико је религија важна у таквом друштву, пре свега међу научницима? Да ли постоји место за хришћанске научнике у постмодерном друштву? Да ли се данас уопште може говорити на „научној објективности“ и колико је јудео-хришћанство допринело конципирању научне „објективности“? Који је разлог удаљавања науке и религије која је науку породила? Које су перспективе хришаћанских научника у савременом свету? Ова и друга питања постављамо др Страхињи Лукићу.