Књига прор. Данила је једна од најзанимљивијих библијских књига. Спада у најраније апокалиптичке текстове библијског света, али садржи и наративне делове изузетних приповедних и идејних карактеристика. У свом предавању Џон Ленокс разматра једну од њих, нарочито се усресређујући на прво поглавље књиге које разматра као озбиљан природњачки научник.
емисија
Свето Писмо почиње писањем о божанском стварању света, живота у свету и коначно човека. Пост 1 је формативни текст целокупне библијске мисли настао у далекој прошлости и писан језиком древног Оријента. Можда је управо та концептуалне, временска, језичка и културолошка удљеност овог текста од савременог чоека један од разлога због данас постоје бројни спорови у вези са њим. Да ли је могуће веровати у библијску приповест и бити научник? Каква је вера савременог научника у односу на овај библијски извештај. На ова питања у свом предавању нуди одговоре Џон Ленокс, један од водећих математичара и проф Оксфорд Универзитета.
емисија
Свет Библије 060 - серијал Теме Светог Писма - 005 Три библијска врта - Јован Благојевић
February 28, 2014
Библијски корпус се завршава чудесном књигом Откривења Јовановог, а последње сцене Откривења Јовановог представљају опис Небеског Јерусалима, обновљеног света и његовог врта којим тече река живота на чијим обалама расте дрво живота. Овај опис неизбежно асоцира на сцене са првих страница Светога писма и Едемског врта у којем су живели први људи. Између првих и последњих страница Светог писма представљена је трагична историја рода људског који је изгубио своје место у Едемском врту и који тежи врту Небеског Јерусалима. Овај пут од изгубљеног Едема до Небеског Јерусалима води преко Гестиманског врта. У овој емисији представљамо приповест о ова три библијска врта.
емисија
Свет Библије 059 - серијал Теме Светог Писма - еп. 004 Мистерија Вавилона - 00.37.58
February 21, 2014
Вавилон, величанственост и опсесија величанствених. Изградили су га Неврод и Хамураби. Уздигао га је Навуходоносор, опчинио је Александра Македонског. Осуђен је од Писца Откривења. Симбол је многих цивилизација. Да ли и и наше?
емисија
Свет Библије 058 - серијал Теме Светога писма- еп.003 Библија и императив милосрђа - о. В. Варга
February 14, 2014
Иако је у име вере, укључујући и хришћанство, учињено много злочина изворна порука хришћанства је била хуманистичка. Штавише, може се рећи да јудео-хришћанска религија у себи садржи један својеврсан императив хуманираног деловања и човекољубља. Хришћанска идеја човекољубља изворе из христолошке сотирологије и представља једну од најзначајнијих карактерика хришћанства. О овој теми разговарамо са о. В. Варгом, директором Каритаса у Србији.
емисија
Свет Библије 057 - серијал Теме Светога писма - еп. 002 Монотеизам и рат - о. Марко Јевтић
February 07, 2014
Монотеизам библијског Оријента – који се његови корени и какав је био његов историјски развој. Која је разлика између монолатрије и хенотеизма и монотеизма? У чему је посебност библијског монотеизма и које су нарочите карактеристике хришћанског монотеизма? Какве су потенцијалне и стварне могућности злоупотребе монотеизма и његова злоупотреба у насељу кроз историју и данас? Ово су питања о којима разговарамо са докторандом Марком Јефтићем.
емисија
Свет Библије 056 - серијал Теме Светога Писма - еп. 001 Библијски принципи мисије - Мајкл Грин
January 31, 2014
Хришћанство је данас једна од највећих светских религија. Простире се на свим континентима и исповедају га милиони људи. Ипак, оно је свој пут започело као малобројна јудејска секта и у веома негостољубивом окружењу прогонстава. Како су хришћани успели да од малобројне групе постану светска религија и шта је оно што као савремни хришћани можемо да научимо од апостола, тих првих проповедника хришћанске вере? Одговор ће да нам понуди др. Мајкл Грин, пензионисани проф. Оксфорда, светски признати проповедник и вишегодишњи саветник за мисију надбискупа кантеберијског.
емисија
January 17, 2014
„Ако добро узаслушаш глас Господа Бога својега, добра земљска јешћеш...“ – ове речи из Поновљених закона су један од исказа старозаветног схватања по којем верност Богу и његовом савезу је предуслов угодног живота благословеног умножавањем иметка. Са друге стране, у Новом завету се сусрећу искази „тешко је богатоме ући у Царство небеско.“ Како ускаладити ове мотиве? Шта за хришћанина представља иметак и на који начин он може да у бизнис-свету задржи принципе хришћанског етоса? Ово су питања која постављамо Пол Мофету и Чед Лакију.
емисија
Аутор у чланку истражује Развој библијског предања о Мелхиседеку. Он полази од новијих покушаја реконструкције „историјског“ Мелхиседека. У том циљу аутор најпре третира проблем целовитости Пост. 14, где се први пут сусрећемо са овом личношћу. Проблем одређивања области над којом је Мелхиседек имао царску и свештеничку јурисдикцију следећа је тема која се третира у чланку. Аутор се потом окреће старозаветном предању, најпре Пост. 14, а затим и Пс. 110. У склопу овог истраживања аутор се бави питањем значења имена (или титуле) Мелхиседек, затим његовим односом са Авраамом и, коначно, аутор разматра однос култног обрасца који је практиковао Авраам према култном обрасцу који је практиковао Мелхиседек. Потом се аутор окреће Пс. 110 и представља Могуће реконструкције амбијента (околности) у коме је овај псалам стваран, као и различите могућности датирања поменутог псалма. Коначно, аутор покушава да реконструише садржај Пс. 110 и да проникне у његову поруку истичући како историјски, тако и есхатолошко- месијански смисао библијског текста.
чланак
Аутор у чланку истражује Развој библијског предања о Мелхиседеку. Он полази од новијих покушаја реконструкције „историјског“ Мелхиседека. У том циљу аутор најпре третира проблем целовитости Пост. 14, где се први пут сусрећемо са овом личношћу. Проблем одређивања области над којом је Мелхиседек имао царску и свештеничку јурисдикцију следећа је тема која се третира у чланку. Аутор се потом окреће старозаветном предању, најпре Пост. 14, а затим и Пс. 110. У склопу овог истраживања аутор се бави питањем значења имена (или титуле) Мелхиседек, затим његовим односом са Авраамом и, коначно, аутор разматра однос култног обрасца који је практиковао Авраам према култном обрасцу који је практиковао Мелхиседек. Потом се аутор окреће Пс. 110 и представља Могуће реконструкције амбијента (околности) у коме је овај псалам стваран, као и различите могућности датирања поменутог псалма. Коначно, аутор покушава да реконструише садржај Пс. 110 и да проникне у његову поруку истичући како историјски, тако и есхатолошко- месијански смисао библијског текста.