Стари Завет

Псалми се могу поделити по различитим основама. Једна од нарочитих група псалама јесу псалми тужбалице, надахнуте песме у којима поета излива своје срце пред Богом рањено болешћу, преурањеном смрћу, безразложним нападима које трпи... Ови псалми имају нарочиту структуру, а њихово општељудско искуство чини их блиским сваком човеку. О овој врсти псалама и неким примерима псалама из ове групе разговарамо са др Гораном Младеновићем.

Унутар Псалтира који сабира у себи 150 псалама, тешко је изабрати нејлепше и најупећатљивије, будући да сваки од њих одише неком специфичношћу, нарочитим искуством, личним или националним. Ипак, уколико је потребно то учинити, и уколико би се руководили при избору снагом и утицајем слика које је надахнути песник употреби, међу најлепше псалме би свакако убројали 23 (Господ је Пастир мој) и 27 (Псалам у невољи). О овоа два псалма и њиховој егзистенцијалној поруци разговарамо са др Радишом Антићем.

Псалтир као збирка псалам је једна од најзначајнијих библијских књига. Они су најчешће употребљавани у српској средњевековној књижевности, најчешће се користе у богослужењу Цркве. Зашто су они толико значајни и утицајни. Шта је то псалам, шта је Псалтир? Које књижевне форме сусрећемо у псалмима? Како објаснити „тешка“ (осветничка) места у псалмима, шта знамо о месијанским псалмима? Ова и друга питања постављамо ма Дарку Величковском, музикологу и теологу.

Разумевање мудросне и песничке књижевности Светог писма захтева разумевање околности, друштвених, политичких, културних и интелектуалних у којима се она развија. У овом контексту је значајно разумети амбијент културне размене која је постоја на подручју древног оријента. Какве су то биле околности? Који су кључни поетски облици са којима се сусрећемо у мудросној књижевности Светог писма и на који начин њихово прпеознавање нам помаже да боље спознамо саму поруку библијског текста? Шта је то хијазам, а шта паралелизам? Које врсте паралелизама знамо и које су њихове карактеристике? Који су најзначајнији мудросно-песнички списи Светога Писма и шта знамо о њима, њиховим писцима, околностима у којима су настали? Ово су теме о којима разговарамо ма Ненадом Божовићем, докторандом и асистентом ПБФ

У чему је специфичност Светог писма и зашто је за нас као хришћане значајно да се упознамо са њим? Колико нам је значајно да Свето писмо разумемо у његовом оригиналном културно историјском и, географском и религијском контексту? Које врсте литературе сусрећемо у Новом завету и у којој мери су оне преузете из непосредног окружења древног света? Какав је однос Старог и Новог завета у хришћанској мисли? Како су Светом Писму приступали чланови ране Цркве, а како ми данас? Које су методе које нам могу помоћи у разумевању Светог писма? Ово су питања која постављамо др Предрагу Драгутиновићу.

Велика енигма данашње науке јесте порекло људских раса, језика и различитих предања. Шта нам о томе говори наука, а шта Свето Писмо? Да ли су у овом контексту наука и богословље супростављени или сагласни? О овим темама разговарамо са о. Арсенијем Арсенијевић и др Андрју Мекинтошом.

Једна од најзначајнијих библијских приповести је приповест о потопу. Ово је тема коју ћемо покушати да осветлимо из перспективе науке и богословља разговаварајући са др. Адрју Мекинтошом и о. Арсенијем Арсенијевић. Шта нам говори општа присутност предања о потопу на најразличитијим и међусобно удаљеним меридијанима света? Који је био узрок потопа и каква је била етичка порука библијског извештаја? Ово су нека од питања која смо поставили нашим саговорницима др Едрју Мекинтошом и о. Арсенијем Арсенијевићем.

Које су савремене теорије о настанку света? Шта можемо рећи о атеистичкој еволуцији, креацинистичкој еволуцији и тзв. Inteligent disain и креацизму? У којој мери је дарвинизам наука, а у којој философски поглед на свет? Да ли је могуће комплексност постојећег света, која постоји и на самом монекуларном нивоу, објаснити као чисту случајност? Постоји велика разлика између креационизма и еволуционизма (укључујући и теистичку еволуцију) постоји значајна разлика, али те разлике нису непремостиве, нарочито уколико се приступта између теистичких концепта. О овој теми разговарамо са Андрју Мекинтошом.

Астрономија и астрологија? Наука и религија? Шта је наука данас уопште и које су њене основне претпоставке и методе? У којој мери је могуће бити верник (хришћанин) и научник? Који су примери научника који су истовремено били декларисани верници и да ли таквих има данас? Да ли сте знали који је проценат атеиста међу научница, и да ли знате да се тај процес све више смањује? Који су разлози атеизма међу научницима и у којој мери је „сукоб“ науке и вере последица међусобног неразумевања? Ова и друга питања постављамо др Мартину Гаскалу.

Књига прор. Данила је једна од најзанимљивијих библијских књига. Спада у најраније апокалиптичке текстове библијског света, али садржи и наративне делове изузетних приповедних и идејних карактеристика. У свом предавању Џон Ленокс разматра једну од њих, нарочито се усресређујући на прво поглавље књиге које разматра као озбиљан природњачки научник.