ОТКРИВЕН ДЕО ЈЕРУСАЛИМСКОГ ЗИДА ИЗ ВРЕМЕНА „ПРВОГ ХРАМА“

Део јерусалимског градског зида, на који су наишли Вавилонци уочи уништења Соломоновог храма пре 2.600 година, откривен у близини Старог града Јерусалима.

Археолошким ископавањима у Националном парку Давидов град (City of David National Park) откривени су остаци градског зида који је изграђен током Гвозденог Доба (ГБ), односно времена „првог храма“ и јудејске царевине у циљу заштите града са источне стране. Ископавања у Националном парку Давидов град води  Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority) у сарадњи са Фондацијом Давидов град (City of David Foundation) и она су део развоја Националног парка.

Према речима директора ископавања др Филипа Вукосавовића из Истраживачког центра за древни Јерусалим (Ancient Jerusalem Research Center), др Јоела Узиела (Joe Uziel) и Ортал Чалафа (Ortal Chalaf) који је наступио испред Израелске управе за старине „Градски зид је заштитио Јерусалим од бројних напада током владавине царева Јуде, све до доласка Вавилонаца који су успели да се пробију и освоје град. Остаци рушевина могу се видети на археолошким ископавањима. Међутим, није све уништено, а делови зидова, који су стајали и штитили град деценијама и дуже, стоје до данас.“ Они су нагласили да је ово откриће за њих веома емотиван догађај који их је готово довео до суза.

Нови део који је ископан повезује два претходно ископана дела са источне падине. Шездесетих година прошлог века британска археолошкиња Кетлин Кенион (Kathleen Kenyon) открила је део зида у северном делу падине и датирала га је у време јудејске царевине.

Отприлике деценију доцније, археолог Јигал Шилох (Yigal Shiloh) открио је дугачак део зида, током ископавања у јужном делу падине. Током година су изношене тврдње да остатке камених структура не треба сматрати зидним остацима, упркос импресивним особинама остатака. Чини се да је чак већи део научника одбијао да прихвати да су откривени остаци део градских зидина и чак да су такве зидине уопште и постојале.

Откривањем овог новог дела зида који повезује ранија открића, чини се да је расправа разрешена те да је ово недвосмислено био источни зид древног Јерусалима. Делови раније пронађених зидова су била изразито слични и били су постављени дуж исте осе север-југ, на више или мање истој топографској коти. Оба су грађена у истом стилу: „сува“ камена градња, без цемента, малтера или било каквог пуњења тла. Зид је изграђен на падини и да вода од падавина није могла да прође дном зида, претворио би се у брану и пукао, истиче Вукосавовић. Претходни археолошки напори да се пронађе нестали зид нису успели што је навело неке на претпоставку да су налази били не одбрамбене зидине већ можда потпорни зидови или зидови терасе.

„Сада, после свих ових година, могу категорично да кажем, без сенке сумње, да је на крају гвозденог доба тј. током позног периода првог храма постојао зид који је окружио источну падину Давидовог града и да је зид је у то време био одбрамбена линија Јерусалима“ каже Вукосавовић за Haaretz. Пронађени остаци, стога, не само да представљају невероватно сведочење о вековима живота у Јерусалиму и њиховом трагичном крају већ су такође решили вишедеценијску археолошку мистерију.

Реконструкција делова који су демонтирани, током претходних ископавања почетком 20. века, омогућава праћење још скоро 30 метара преживелог зида који је досезао висину од 2,5 а ширину и до 5м. Будући да је источна падина представљала најтежи начин за приступ Јерусалиму, сигурно је претпоставити да је и остатак града био ограђен зидом.

 

У 2Цар 25:10 читамо опис освајања града од стране Вавилонаца „Сва војска вавилонска и заповедник царске страже срушили су зидове око Јерусалима.“ У претходним ископавањима у Давидовом граду археолози су пронашли доказе о вавилонском нападу на град укључујући дебели слој уништења са пепелом и разбијеном керамиком. Пронађен је и изузетан накит, направљен од злата и сребра и наизглед истргнут из веће наушнице или другог артефакта, током ископавања на гори Сион. Оштећен је на начин који је наговештавао да је насилно откинут и пронађен је у археолошком контексту вавилонског разарања града, рекли су археолози.

Чини се, међутим, да Вавилонци нису уништили источни зид. У томе их је вероватно омела стрмина источне падине Давидовог града, која се спушта према долини Кидрон под углом од преко 30 степени. Очуваност зида и његова повезаност са неприступном стрмином сугерише да су Вавилонци у храм продрли са других страна којима је приступ био лакши.

Иако је зид на источној падини остао да стоји ‒ до те мере да ће вековима касније бити коришћен као темељ за нове зграде ‒ Јерусалим је спаљен, Храм уништен, а Јевреји одлазе у изгнанство. Нешто слично би се поновило неких 500 година касније, када је град поново пао, овог пута од руке Римљана. До данас Јевреји широм света посте и жале због губитка Јерусалима сећајући се ових дана рата и разарања пре миленијума којима су сведочили древни бели каменчићи које су открили археолози.

Истраживачи истичу да је пронађени део зида потребно самостално датирати радиокарбонатском методом. Јасно је да су раније откривени делови зида из 8. в. пре Хр. односно из времена првог храма. Када је, заправо, изграђен овај зид и ко га је саградио? У неком тренутку у 8. в. пре Хр. На питање ко је зид саградио за сада не постоји одговор. Једна од могућности је да је то био цар Језекија у времену ишчекивања  асирске најезде око 701.г од. пре Хр. (2Цар 18:13). Асирци су били много суровији од Вавилонаца.

Трагови разарања откривени су и видљиви у згради која је стајала уз зид и која је била откривена у ранијим ископавањима. Унутар зграде су откривени редови посуда за одлагање које су разбијене када се зграда запалила и срушила. На посудама су се налазиле дршке са утиснутим „розетама“ у облику руже које се могу повезати са последњим годинама Јудејског царства.

У близини зида откривен је вавилонски печат од камена који приказује фигуру која стоји испред симбола два вавилонска бога: Мардука и Набуа (Јудејима су засигурно била позната ова вавилонска божанства (Јер. 51:44). „Можда га је бацио један од војника или је можда припадао Јерусалимљању који је волео предмете вавилонског стила или можда потиче из каснијег периода и био је у власништву оних који су живели у граду након његовог уништења“, Вукосавовић је приметио.

Недалеко одатле пронађена је була (отисак печата на печату израђен у глини) која је носила јудејско лично име „Тсафан“. 

Новопронађени зид се налази на свега десетак метара удаљености од Храмовне горе.

Археолози су открили више артефаката који пружају увид у свакодневни живот Јерусалима док је зид још увек стајао а након његовог пада 586. пре Христа: фрагменти лонаца, шерпи и других посуда, отисци печата, неки од њих носе натписе ‒ на пример „ламелех“, „цару“ који се обично налазио на посудама за прикупљање пореза. Иза остатака зида и даље су видљиве рушевине неких кућа. „У једном смо пронашли пепео за који верујемо да датира још из инвазије Вавилона“, рекао је Вукосавовић.

 

Налази ископавања биће представљени наредног октобра на конференцији Израелске управе за антиквитете „Нове студије у археологији Јерусалима и његове регије“.

 

Извори: