Свет Библије

Посланица Филипљанима, Филемону, Колошанима и Ефесцима се називају „Посланицама из сужањства.“ Оне представљају израз зрелог „павловског“ богословља које обилује снажном христологијом израженом песничким језиком и химничким стилом. Која је порука наведених посланица? Шта нам оне говоре о Богу, Христу, нама? Ово је тема о којој говоримо са о. Александру Нинковићу.

Др. Валтер Хансен је пензионисани проф. истакнутог Фулеровог Богословског Факултета (САД). У својим истраживањима, као плодан аутор, нарочиту пажњу је посветио Посланици Галатима и Посланицима Филипљанима. У овој емисији он нам говори о Посланици Филипљанима, њеном ауторству, времну настанка и богословском доприносу. Нарочиту пажњу проф. Хансен даје христолошкој кеносис химни ове посланице.

Посланица Галатима је део корпуса Павлових посланица. Представља његово апологетско писмо у којем, суспростављајући се јудаизирајућим учитељима, свог доба износи кључне истине хришћанске вере у сфери христологије, етике, еклисиологије. О времену настанка, историјском контексту, ауторству и кључним богословским темама ове посланице разговарамо са др. Валтером Хансеном.

Св. ап. Павле је једна од најзначајнијих личности хришћанске историје уопште и апостолске цркве нарочито. У чему се огледа тај значај и шта је оно што о њему знамо на основу новозаветних извора? Који је корпус текстова повезан са његовим именом и које место унутар тог корпуса заузимају Пра и Друга Посланица Коринћанима? Шта знамо о историјским и социјолошким оквирима деловања св.ап. Павла и начину на који се те околности одражавају у његовим списима? Ово су само нека од питања која постављамо о. Марку Јефтићу, докторанду при ПБФ УБ.

Ванредно квалитетно образовање св. ап. Луке и његов минуциозни научно-историјски рад дају на значају списима које је оставио иза себе. Који су извори на основу којих извора изводимо сазнања о св.ап. Луки? Како нам она помажу да разумемо неке од битних димензија и карактеристика његових списа? Коме се Лука својим списима обраћа? У чему се открива његова „теодикеја“? На који начин њега читати данас? Разговарамо са о. Алесандром Нинковићем.

Који је предмет истраживања Увода у Нови завет, односно његовог општег и посебног дела. У којој мери су нам уводна питања значајна да би премостили временски и културолошки јаз између нас и оних који су били први читаоци Новог завета. Kако је формиран канон Новог завета? Шта можемо да кажемо о „јединству у различитости“ Новог завета и шта нам оно говори о данашњем хришћанству и Цркви? Шта можемо да кажемо о ауторству, структури и другим аспектима новозаветних текстова и како нам сазнања о овим питањима помаже да разумемо текстове Новог завета, нарочито Марковог еванђеља? Које је место поменутог еванђеља у канону Новог завета и савременој богословској науци? Шта нам оно и на који начин говори о Христу? Ово су теме о којима нам говори др. Предраг Драгутиновић.

Истинска слобода никада није слобода само од спољног поробљивача, већ пре свега унутрашња слобода која се буни против сваког ропства. Ову велику истину су морали да науче израилци који из ропства египатског, спољашњег, доспевају у унутрашње ропство. росптво идолима и последично народима који су се тим идолима клањали. Ово је прича о судијама, људима који су рушили идоле како би донели слободу својим сународницима.

Књига пророка Осије спада у групу тзв. „малих пророка“. Ипак њена порука је велика и снажна. О специфичностима ове књиге, њеној структури, језику и другим карактеристикама говоримо са о. Небојшом Тумаром који нам је понудио један од новијих и критичких превода овог списа са јеврејског изворника.

Пророци, људи који постоје у свим великим религијама древног и савременог света. У свету древног Оријента многи народи Месопотамије и Ханана су имали пророке који су функционисали на различите начине, најчешће као свештено-магијске фигуре при знаменитом храмовима или као групе харизматских личности које обузима „дух Божији“. Слична пракса, али са битним посебностима, постојала је и у Израилу и Јудеји. Шта је оно што знамо о библијским пророцима и који је њихов значај за нас данас? Разговарамо са о. Александром Нинковићем.

Библија је збирка списа која је настајала у току дугог времнског периода, коју је писао велики број аутора и чији списи припадају различитим жанровским категоријама. У њој је присутна величанствена религијска поезија, али се проналази и правни материјал, етнолошка, ентно-генеолошка национална предања и историјски списи. Овом корпусу постоје пророчки, па и апокалиптички списи. О врстама старозаветних, њиховим поделама, карактеристикама и подцелинама разговарамо са ма. Игором Митровићем.