Слично поменутим великанима античке књижевности и реторике и писац Химне вере ванредно елегантном реторичком стилском фигуром у нарацију уводи више судија Израилових. Набраја шест, наизглед произвољно издвојених личности, али на такав начин да се у позадини потцртавају и они који нису именом споменути због ограничења у времену. Писац прећуно истиче да је у историји Израила превише примера победносне вере, да би могао све да их поименице наведе. Он као да жели да су дела вере, наведена у ст 33-34, за његове читаоце значајнија од оних који су та дела чинили. Поменута дела вере нису повезана искључиво са појединачно наведеним личностима ст 32, већ се могу узети као општи приказ подвига којима је у овом историјском периоду Старог завета показана и посведочена вера народа Божијега.
Овај примерак исписане керамике истраживачи датирају у време око 1100 год. пре Хр, што је време формирања израилске монархије. Натпис је написан раним абецедним / канаанским писмом, о чему су сведочења пронађена широм Египта и Леванта. Прва открића јеврејског писма, укључујући палео-хебрејско писмо, долазе много касније, тј. из 9. в. пре Хр. Према међуинституционалном тиму археолога и епиграфера делимичан натпис, исписан на три керамичке шераде фрагментарне мале посуде, најлогичније се чита каo „Јеруваал“ или „Ијеруваал“, што је био надимак Јоасовог сина Гидеона, једног од значајних библијских судија који је током овог периода био активан на подручју северних израилских територија.
