Психологија

Књижевност као израз људског духа и логосности један је од најстаријих познатих начина људског стваралаштва. Од Сумера и Акада до класичних и модерних остварења у овој области се пројављује нешто неухватљиво, често наговештено, али не и дефинисано. Оно што измиче прецизном одређењу, а опет неретко представља саму суштину не само књижевног дела, већ пре фундаменталног људског постојања које се у делима универзалног значаја остварује. Веза између књижевног и духовног, па и религијског, искуства препознаје се кроз читаву људску историју, а у новије време психолошки приступ овим темама омогућује нове увиде. Управо такве увиде нам нуди нова књига проф. др Жарка Требјешанина коју ћемо представити.

У својим бројним варијацијама, прича о Озирису, Сету и Хорусу није само мит о краљевствима, већ и објашњење и оправдање космичког и друштвеног поретка, својеврсна историзација мита о стварању и поретка (маʼат), са једне стране и општег древнооријенталног мита о божанствима плодности, њиховој смрти и васкрсењу, са друге. Та историјазација је, свакако, делимична јер није повезана са конкретним и непоновљивим историјским догађајем, како је то препознатљиво у јудаизму и хришћанству, већ са типским догађајима који су се у различитим варијацијама понављали кроз египатску историју.