СУМЕР - КОЛЕВКА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ

Библијски писац веома сажето говори о миленијумима дугој цивилизацији насталој на територији коју он назива Сенаром а која је у древним списима и савременој науци позната као Сумер. Он признаје да је сумерска цивилизација претходница оних, њему ближих и познатијих цивилизација: Акада, Вавилоније, Асирије и Мисира. Он заправо, готово успутно, спомиње ову територију доводећи је у везу са првим силником (велможом) на земљи, Невродом, пословично добрим ловцем који је „почео да влада у Вавилону и Ореху, Архаду и Халани у земљи Сенару. Из те земље дошао је Асур. Он је подигао Ниниву, град Ровот и Халах... (Пост. 10:8-11). У наставку библијски писац сугерише да је ова владавина Неврода, или макар оних који су били његови наследници (чак уколико и више нису били део матичног царства), била препозната и на ширем подручју Средоземља, све до егејских области из којих су потицали Филистеји. Можемо да кажемо да библијски писац заправо у неколико реченица сажима бурна историјска дешавања која су се миленијумима одиграла на подручју западног Средоземља, пре свега у области Леванта. На тај начин он поставља позорницу за детаљније представљање себи ближих цивилизација Вавилона и Ханана.

Поменута успутност библијског писца, када је у питању Сумер, међутим, не сме да завара. Он је свестан одлучујућег значаја ове цивилизације која је посредством својих наследника, пре свега Асирије и Вавилоније, па вероватно и Мисира (Египта) обликовала географски, правни, културни и религијски свет на који ступају великани библијске историје. Он користи правне тековине, преузима књижевне форме, користи митске слике и полемише са митским идејама својих великих предходника и, стога, разумевање ових аспеката је од великог значаја за разумевање и самог Светог писма и његове поруке. 

Праисторија. Сумер, Сенар (акк. Šumer) је најранији познати назив територије јужне половине Ирака која се назова колевком цивилизације. Област је насељена око 5000. (или чак 7.0000) год. пре Хр., а на њој је до 4. миленијума пре Хр. успостављен напредан систем писања, спектакуларне уметности и архитектуре, астрономије и математике. Сумере наслеђују Акађани који постојећу културну баштину претачу у нови (акадски) језик и образују прво светско царство.  Међутим и сумерској цивилизацији и Акадском царству претходила су три различите пред-сумерске културе –Убаидски, Урушки и период Џемдет Наср (Jemdet Nasr). 

Убаидски период је трајао од око 5000. до 4000 година пре Хр. Током овог периода већина људи живела је у малим сеоским заједницама, мада су почели да настају и градови, претеча урбаних центара који ће се касније основати. Такви градски центри били су Урук (4000-3100.год. пре Хр)и Џемдет Наср (3100-2900. пре Хр). Ране, пред сумерске насељенике, из брдских региона на северу и/или истоку привкла је плодна равница која је пружала могућност бављења пољопривредом. Ови први насељеници названи су Убаидијци јер су њихови остаци први пут откривени у ал-Убаиду, месту близу Ура. О њиховом језику се не зна ништа осим трагова које су ове речи, које су доцније позајмили и први Сумери, оставиле у географским одредницама и речи повезаних са пољопривредом и раном „пољопривредном технологијом“.  Након насељавања земље од стране Убаидијана, номадски Семити са севера и запада инфилтрирали су се у земљу као досељеници и освајачи.
За сва три предсумерска периода карактеристична је употреба печата. То сугерише постојање извесне административне структуре, а можда и друштвене стратификације. Дакле, у предсумерским периодима јављају се карактеристике цивилизације иако непотпуно развијене. 

Сумери су стигли тек око 3500. године пре Хр. из свог првобитног дома, који је можда био у региону Каспијског мора. Сумерска цивилизација је, дакле, производ етничке и културне фузије Убаидијанаца, Семита и Сумера. Означена је као сумерска јер је на почетку забележене историје сумерски језик и етос преовладавао у читавој земљи.

Историја. Порекло Сумера до данас остаје обавијено тајном. Називали су се Saggiga (црноглави или ћелави), a своју територију су називали цивилизована земља (kengi). Постоји схватање да су дошли из Андолије или Индије, те да су били припадници беле расе која је устројство организовала око три  градска центра Киш, Урук и Ур, међу којима је Ур био први бедемом утврђени град. Постојало је и мноштво мањих градова држава на овој територији, често повезаних у породичне или племенске савезе. Сваки од градова имао је јавне зграде, пијаце, радионице и водоводне системе, а био је окружен селима и земљиштем за пољопривреду. Према неким схватањима, политичка моћ првобитно је припадала грађанима, али како се јачало ривалство између различитих градова-држава, свака је усвојила институцију краљевања. Дакле, група научника сматра да са урбанизацијом и борбом за престиж урбаних центара долази и до друштевног раслојавања. У вези са почетком друштвеног раслојавања, међутим, не постоји општа сагласност у научним круговима. Неки сматрају да је убаидски период био егалитарни, док други сматрају да је већ у њему постојало друштвено раслојавање.
Научници се, ипак, слажу да је у династијском периоду постојало јасно и чврсто друштвено раслојавање. То потврђује и постојање наследних монархија у градовима-државама Сумера, о чему сведочи и тзв. листа сумерских краљева, документ који комбинује историјски, легендарни и митски материјал,а садржи спискове владара различитих династија Сумера и његових суседа, заједно са наводном дужином њихове владавине.
Историја у форми легенди почиње у Сумеру у првој половини трећег миленијума са три династије које су се јавиле и развијале упоредно, а назване су према градским средиштима из којих су краљеви владари. Истакнути владари били су: Етана из Киша, фигура легендарне славе; Енмеркар, Лугалбанда и Гилгамеш из Урука. Ове херојске фигуре прослављене су у циклусу епских прича. Већина краљева династије је владала пре него што је откривено фонетско писање које би омогућило документовање њихове владавине.Нема сумње, стога, да списак краљева садржисамо имена краљева овековечених усменим предањем.Ова листапочиње се са препотопним владарима - митским личностима чије постојање није потврђено историјским налазима. Могуће је да су они били стварни владари које су древни Сумери митологизовали. Списак се наставља разним династијама сумерске цивилизације и њених суседа (Мари и Акад), а завршава се династијом Исина (20-18. в пре Хр). Мес-анне-падда из Ура, први је владар чије се име спомиње у њему савременим списима. За древну Месопотамију нарочит значај имала је Прва Династија Урука коју је основао Мескиагашер (Meskiagašer): краљ-првосвештеник, први владар након великог потопа. Листа бележи: У e-annaku, Мескиагашер, син Утуа, постао је првосвештеник (en) и краљ (lugal) и владао је 324 године. Мескиагашер је отишао у море и изашао (из њега) у планине.

Иако је Прва династија Урука имала посебно место у сумерској историји, она се не појављује на врху сумерске листе краљева.Наиме, листа је састављана накнадно, од стране писца који није знао како су владавине раних династија биле повезане. То значи да сумерски хроничар није давао упоредни преглед владавине династија различитих сумерских краљевстава (Урука, Ура, Исина...), већ их је бележио једну испод друге остављајући погрешан утисак да се сумерска историја догодила тим редоследом.
Најстарији познати историјски документ сумерске цивилизације, Стела краља Еаннатумалагашког, сведочи о рату. Овај споменик, познат и као стела лешинара датира се у средину 2. миленијума пре Хр (рани династички период), направљен је од кречњака и фрагментарно је сачуван. Ту се велича победа лагашког краља над његовим суседом Умом. Рат између дваграда- државе избио је због граничног спора. Осликане сцене приказују историјске и митске догађаје. Са једне стране су илустрације из света људи, а са друге из света богова. Тиме се шаље порука да је победа Лагаша последица људског ратног умећа, али и божанске воље. Популарно иместеле потиче од приказа бдења лешинара који се гуштају на лешевима палих непријатељских војника. Испод ове језиве сцене налази се натпис Еаннатум ударио у Уму. Убрзо је било 3600 тела. Трећа сцена приказује војнике Лагаша како врше погребне церемоније за погинуле другове. Од нарочитог значаја је сценапобедничка процесија у којој је приказан краљ Еаннатумкако у једној руци држи штуку или копље,а има спреман тоболац копаља. Иза Еаннатума су два реда војника, наоружаних копљима и борбеним секирама.Краљ јеприказан у ратној кочијишто указује да су континуирани сукоби између сумерских град-држава довели до развоја војне технологије.
Бoрба између конкурентских престоница ослабила је Сумер тако да је територија крајем прве половине 3. миленијума потпала под власт Еламита. Сумерска владавина је обновљена под управом краља Лугал-анне-мунду из Адаба који је под своју власт ставио не само територију Сумера већ и неких суседа (око 2500. год. пре Хр). Од тада се владари редовно представљају у списима који настају за њиховог живота (тзв. аутентична историја). Први међу њима је Месилим, познат по арбитражи међу ривалским град-државама Лагаша и Уме (око 2475. год. пре Хр). У веку који је уследио Лагаш је имао доминатну улогу у политичком животу Сумера а под једним од својих владара, Еаннатумом (око 2425. год. пре Хр.), накратко је постао главни град Сумера. Његов последњи владар, Урукагина (око 2360. год. пре Хр), био је први познати друштвени реформатор у историји. Документи из његове владавине бележе опсежну реформу и враћање „слободе“ грађанима. Краљ Урукагина је поражен од амбициозног владара Ереча Лугал-загге-си, краља који се успео на позицију владара читавог Сумера (око 2350. год. пре Хр). Унутрашњи немири у Сумери омогућили су Семитима са севера и запада не само да се инфилтрирају на територију, већ и да освоје Сумер и већи део западне Азије, Индију, па према неким схватањима чак и Египат. Ова освајања водио је владар чије је име запамћено у легендама насталим после његове смрти, Саргон (око 2325. год.). Он је изградио Агаду (библијски, Акад) као престоницу територије која је доцније постала позната као „Сумер и Акад“. Сумери су, дакле, створили прву цивилизацију, а Акађани су је претворили у прво царство. Током век-два акадске доминације сумерско писмо је употребљено за бележење акадске форме семитских језика и премда је у краћем периоду сумерски језик доживео обнову он је ускоро постао мртви језик књижевности, док се из акадског, као говорног језика, развијају асирски и вавилонски. Крај акадске доминације означио је поновно стицање независности сумерских град-држава. Уследила је инвазију Гутијана са брда Загрос који су наметнули власт већем делу Сумера, премда је град Лагаш доживљавао процват под управом знаменитог краља Гудее (око 2140. год.) који је – захваљујућим сачуваним статуама и натписима – један од најпознатијих сумерских владара. Он је пружио значајан отпор Гутијанима чија је моћ коначно скршена под трећом династијом Ура. Оснивач ове династије Ур-Намму сматра се иницијатором првог познатог законика (око 2100. год. пре Хр).  Његов син Шулги (око 2080. год. пре Хр), један од великих монарха древног света, био је ретка комбинација државника, војника, администратора и покровитеља музике и књижевности. Основао је две водеће сумерске академије у Нипуру и Уру. Последњи из династије, побожни, патетични Ибби-Син (око 2015. год. пре Хр), био је жртва навале номадских Амуру народа са запада, немилосрдних војних напада Еламита са истока и издајничких интрига сопствених управитеља и генерала. Ур је коначно уништен и Ибби-Син је одведен у Елам. То је била несрећа коју су сумерски песници дуго оплакивали у тужбалици. Паду је допринело више фактора: климатске промене су узроковале вишегодишњу сушу, жетве су биле лоше а администрација је била нефункционална те су учестале побуне провинција а спомиње се и удар већег метеора. Проучавања фосилног записа корала из Омана потврђују да је ово време када се продужује хладна зимска сезона што, такође, доприноси распаду древног царства.

Након уништења Ура, Ишби-Ирра, један од издајничких генерала Ибби-Сина, основао је династију у Исину (око 2000.год. пре Хр) која је трајала око 200 година. Исин је уништио Рим-Син (око 1800. год. пре Хр), краљ суседне Ларсе, којег је, пак, потчинио владар Вавилона Хамураби (око 1750.год. пре Хр). Са њим се завршава историја Сумера и почиње историја Вавилона.

Друштво. Сумерско друштво имало је претежно урбани карактер; велики и мали градови прошарали су пејзаж и обликовали његов друштвени, политички и економски живот. Физички, град је био прилично непривлачан. Улице су биле уске, криве и кривудаве; били су неасфалтиране, неочишћене и нехигијенске(упркос постојања комплексног система наводњавања и одвода воде). Куће су грађене од блатне опеке. Имале су неколико соба а понека је имала и елегантан спрат или два. Ипак, престони градови су имали широке булеваре и градске тргове, прометну чаршију. Изнад свега, ту је била сакрална област са својим монументалним храмом, зигуратом који је наизглед сезао до неба. Налазили су се у средишту града и доминирали су пејзажом сумерских градова-држава.Били су видљиви како изблиза тако и из даљине.Најпознатији храм, зигурат Ура, био је троспратна грађевина висока 15м,зидана циглом од блата у облику пирамидалних степенастих тераса. Сачињена од комплекса храмова укључујући и краљевску палату. На врху структуре налазио се храм посвећен богу тог града. 
Грађанин се веома поносио својим градом и веома га је волео што се види из жалосних тужбалица у којима су песници оплакивали његово уништење. Градови су имали од 10 до 50 хиљада становника подељених у неколико сталежа. На дну су били домаћи и страни робови, потом кметови или зависни грађани, обично обавезни да раде за градске званичнике, велепоседнике, храм или двор. Следећи слој су чинили слободни грађани (пољопривредници, рибари, занатлије, трговци, писари) међу којима они богатији и утицајнији су чинили неку врсту племићке касте. Робови су били власништво њихових власника али су имали одређена законска права: могли су позајмљивати новац, бавити се послом и куповати своју слободу.

Бракови су били уговарани од стране породица које су чиниле основну јединицу друштва. Веридба (обично праћена писаним уговором) је била правно призната то уручењу веридбених поклона породици младе. Жене су имале висок правни положај: могле су поседовати имовину, бавити се послом и квалификовати се за сведоке. Муж се, међутим, могао развести веома лако и могао би се оженити другом женом уколико прва није имала деце. Деца су била под апсолутним ауторитетом родитеља и могла су бити наслеђена или чак продата у ропство.

Политички, градовима је управљао намесник потчињен краљу. Краљевство је било наследно али су узурпатори били чести. Главни градови су се с времена на време мењали. Краљева реч и власт били су врховни али он није био самовољни деспот. Сматран је посредником између људи и богова и одговорним за просперитет и благостање земље, победе у рату и одржавање правде и права у миру као и система за наводњавање. Значајна дужност му је била изградња и обнова храмова. Градске скупштине слободних грађана су првобитно имале знатну моћ али су касније постале консултативна тела.

Религија. Сумери су веровали да су универзум и све у њему створила четири божанства: бог неба Ан, бог ваздуха Енлил, бог воде Енки и богиња мајка Нинхурсаг. Управу над универзумом поменута божанства су спроводила посредством мноштва мањих богова и богиња. Сви богови су били антропоморфни и функционисали су у складу са прописно прописаним законима и прописима. Изворно бесмртни богови би претрпели смрт ако прекораче своје границе. Сваки град је имао божанског патрона којем је био посвећен главни градски храм. Најпознатији храм, Зигурат из Ура, био је троспратна зграда висока 15 метара (49 стопа) изграђена од опеке од блата у облику пирамидалних степенастих тераса. Формирао је комплекс храмова и укључивао је краљевску палату. На врху структуре било је светилиште посвећено богу тог града.

Зигурат у Уру био је посвећен соларној богињи Нанни, заштитници града. Месопотамски богови су били обично повезани са источним планинама а зигурат је можда функционисао као репрезентација њихових домова или првобитног копна које се појавило из воденог бездана. Људи Ура су веровали да је зигурат место на земљи где је Нанна одлучила да живи. Сматрало се да њихови богови имају потребе баш као и њихови смртници. Нанни је, стога, у светишту на врху зигурата обезбеђена спаваћа соба. Ову одају је заузела девојка изабрана да буде божји пратилац. На споредном степеништу северозападног дела зигурата налази се кухиња која се вероватно користила за припрему хране за овог бога. Морали су се обезбедити и смртни слуге божанстава а спољашња ограда зигурата садржала је храмско складиште, куће свештеника и краљевску церемонијалну палату.

Власт свештенства није била ограничена само на верска питања, већ је прожимала све поре друштва, пре свега економије. Наиме, краљ као изабраник богова је био власник свега у граду, као и земље која је граду припадала. У пракси је билонемогуће да краљ сам управља свом земљом, па су ту улогу преузимали свештеници као његови администратори и намесници. Храмови су постали главни земљопоседници сумерских градских држава и управљали свим аспектима пољопривредног циклуса, од садње, па све до жетве и прерасподеле пољопривредних производа. У циљу несметаног управљања пољопривредним добрима су уведене многе важне иновације,међу којима је нарочито значајно било формирање клинастог писма - првог познатог писма на свету, које је у најранијем периоду било средство за праћење токова робе, укључујући пољопривредне производе. При храмовима долази до развоја аритметике, као и других области знања (нпр. астрономије, такође повезано – посредством смена годишњих доба са пољопривредним процесима).
Човек је створен само с циљем да служи боговима и снабдева их храном и заклоном тако да су изградња храмова и приношење жртава биле главне човекове дужности. Сумерском религијом су, дакле, доминирали обреди и ритуали које је водио свештеник; најважнији од њих био је новогодишњи свети брачни обред којим се славио краљев брак са богињом љубави и плодности. Сумери су етички неговали све општеприхваћене врлине. Грех и зло, патња и несрећа били су, ипак, по сумерском веровању божански предодређени и неизбежни. Свака породица је, стога, имала породично божанство које је требало да се заузме за њих у време несрећа и у случају потреба. Најгора стварност била је смрт, силазак у мрачни, туробни, подземни свет био је крајња судбина човека и зато је живот на земљи био човеково најдрагоценије власништво.
Писана реч. Најзначајнији допринос Сумерске цивилизације био је развој клинастог писма  као оруђа ефикасне комуникације. Око 3000. год. пре Хр. почело је да се развија грубо пиктографско писмо које се користило за једноставне административне меморандуме. Ово писмо Власт свештенства није била ограничена само на верска питања, већ је прожимала све поре друштва, пре свега економије. Наиме, краљ као изабраник богова је био власник свега у граду, као и земље која је граду припадала. У пракси је билонемогуће да краљ сам управља свом земљом, па су ту улогу преузимали свештеници као његови администратори и намесници. Храмови су постали главни земљопоседници сумерских градских држава и управљали свим аспектима пољопривредног циклуса, од садње, па све до жетве и прерасподеле пољопривредних производа. У циљу несметаног управљања пољопривредним добрима су уведене многе важне иновације,међу којима је нарочито значајно било формирање клинастог писма - првог познатог писма на свету, које је у најранијем периоду било средство за праћење токова робе, укључујући пољопривредне производе.  Знакови су представљали идеограме или логограме. Хиљаду година доцније дошло је до формирања флексибилног фонетско-слоговног писма које је било прилагодљиво свим врстама писања: правном, историјском, епистоларном и књижевном. Широм земље су осниване школе које су имале циљ да се у њима подучава писменост. Тако је настало формално образовање. Учењаци су развили наставни план и програм који се састоји од копирања и памћења посебно припремљених „уџбеника“ исписаних дугим списковима речи и израза који покривају свако поље знања које им је на располагању: језичко, ботаничко, зоолошко, географско, минералошко и артефактуално. Важан део наставног плана и програма била је математика. Ниједан писац није могао да функционише као секретар, рачуновођа или администратор без темељног знања о шесточланом систему нотације који је актуелан на целој територији. Ученици су морали да копирају, проучавају и меморишу мноштво таблета који укључују све врсте математичких операција као и бројне текстуалне проблеме који укључују њихову практичну примену. Сумери су развили нумерички систем, на основу броја 60, који се и даље користи за мерење секунди и минута. Сматра се и да је обликовање лунарног календара, такође, сумерског порекла.  Они су развили законодавство, осмислили плуг и једрењак, али такође уметност и архитектуру. Утицај ових проналазака осећа се и данас.

Писци су симболе направили притиском на шиљасти инструмент назван оловка у  неосушене глинене плоче. Табле су затим осушене на сунцу како би се сачувао текст. Стотине хиљада ових плоча је преживело, пружајући прозор у сумерску културу, економију, право, књижевност, политику и религију.

У наредним чланцима покушаћемо да укажемо на неке конкретне аспекте из ових сфера сумерског живота који се рефлектују у библијском наративу, као и на начин на који их библијски писац преузима, трансформише или одбацује у складу са својим монотестичким верским искуством и веровањем.

Извор:

Fred Skolnik and Michael Berenbaum (eds.), Encyclopaedia Judaica, vol 19 (Michigen, Keter Publishing House Ltd., 2007).
https://www.ancient-origins.net/ancient-places-asia/sumerian-civilization-0011932