Нови Завет

Истинска слобода никада није слобода само од спољног поробљивача, већ пре свега унутрашња слобода која се буни против сваког ропства. Ову велику истину су морали да науче израилци који из ропства египатског, спољашњег, доспевају у унутрашње ропство. росптво идолима и последично народима који су се тим идолима клањали. Ово је прича о судијама, људима који су рушили идоле како би донели слободу својим сународницима.

Најстарији непрекидно насељени град који је до сада пронађен. Високи зидови, Звукови труба и освајање Јерихона "капије Ханана." Овај исти догађај је донео потпуно различите последице различитим људима. тако, док је Ахан који се одрекао послушности божанском савезу претрпео казну намењениму Хананцима, Хананејка Рава прихватајући вером савезна обећања постаје део израилског народа. Наша судбина, коначно, ствар је нашег избора, а не биолошког и националног порекла и различитих животних околности.

Израилци, вођени Исусом Навином, треба да се населе у земљи коју је Бог Обећао њиховим оцима. Пут до остварења тог обећања је пут вере која пролази кроз бројна искушења како би се показала способном да се развије у новим околностима, јер често је благостање погубније за веру од невоља.

За израилски народ вера је била излазак из ропства, али тај излазак није био лак. Он је водио кроз воде Црвеног мора, кроз искуство блиско смрти. Слобода је увек искорак храбрости и ризика, бити слободан, значи бити одговоран, бити храбар, значи веровати. ропство, ма колико било тешко, често је људима много лакше.

Мојсејева вера постаје вера свег израилског народа, и та вера почиње прославом, прославом Пасхе, ноћи смрти и спасења. Пасха је најзначајнији празник древног Израила и није био само поглед у прошлост, сећање на негдашње доба у којем је Бог деловао у корист свог народа, већ и погед у будућност поглед вере који је у најтежим околностима сезао изнад мрачних облака до светлости обећања да ће Бог изнова деловати у корист свог народа, и коначно му донети истинско спасење.

Настављамо приповест о Мојсеју тумачећи је из перспективе Посланице Јеврејима 11 чији аутор истиче есхатолошки карактер Мојсејеве вере. Управо том вером усмереном ка есхатону, Мојсеј је могао не само да се уздигне изнад тешких животних околности ка блиској будућности, већ и да сопствена страдања присаједини самим Христовим страдањима.

Живот се састоји од низа избора, избора који су каткад неприметни и воде оним другим крупним изборима којима одређујемо свој животни ток. Ти избори су каткад донесени у страху, каткад као избор храбрости. Некада је храбост заправо неподлећи страху, и упракос страха направит прави избор гледајући не само могућност садашњег уживања благодати, већ и будуће немерљиво добро. На тај начин се у својим изборима руководио Мојсеј, великан вере.

Мојсеј, једна од најзначајнијих библијских личности. Ослободитељ свог народа из вековног ропства. Ипак, епска прича о овом значајном човеку почиње храброшћу коју су показали његови родитељи који су одбили да се повинују заповести фараоновој и своје дете предају смрти. Била је то вера као храброст за живот

Попут Јакова и Јосиф, један од праотаца израилских племена, вером гледа будуће догађаје. Он који је преживао муку ропства у које су гапродала браћа коју је потом спасао, види ропство својих и њихових потомака... али види и њихово избављење. Верујући он, стога, даје заповест да њихови потомци у свом спасењу се сете и њега и омогуће му повратак у земљу коју је Бог обећао оцима њиховим.

Гледајући вером Јаков праотац израилског народа најавио је бурне догађаје који су уследили далеко после његове смрти. Овај "поглед вере" показали су се као благослови будућности који су надахњивали и снажили њихове потомке у најтежим тренутцима њиховог робовања у Египту.