Папирус са детаљном платом римског легионара, датиран у 72. год. хр. ере. пронађен је у остацима древног зилотског утврђења, Масади. Ретки свитак, писан латинским језиком, један је од 14 истојезичких текстова од којих су сви исписани на папирусу сем једног писаног на пергаменту. Конкретни документ се сматра најбоље очуваним латинским папирусом из Масаде и једним од само три текста на бази којег се може реконструсати легионарска плата. Изненађујуће, детаљи показују да су одбици скоро премашили плату војника. Док овај документ даје само увид у трошкове једног војника у одређеној години, јасно је да у светлу природе и ризика посла, војници нису остајали у војсци само због плате. Да ли могући (и вероватни) послови и алтернативни извори прихода могу да објасне поруку коју им је упутио св. Јован Крститељ?
Ко је, међутим, био сам Флавије? Шта год знали о последњим борцима из Масаде и другим јудејским побуњенцима долази из списа неухватљиве личности Јосифа бен Мататијахуа, познатијег по каснијем имену -Јосиф Флавије. Научници су утрошили године на критику његовог карактера, доводили су у питање истинитост његових историја, па су а чак и одбацивали у смислу поузданости извора. На срећу, научници какав је Нетзер формулисали су нову теорију из археолошких доказа који потврђују истинитост његове историје опсаде Масаде.