Стари Завет

Савремена научна истраживања указују да невербална комуникација заузима много већи значај у комуникацији него вербална, те да највећи значај има тзв. фацијална експресија која подразумева слање поруке (готово увек несвесне) преко израза лица. Лице је, стога, од најранијих времена било схватано као синоним личности и њен израз. То је једна од велих тема библијске књижевности која се протеже од древне нарације о Каину и Авељу до њених последњих страница. Једна од снажних библијских приповести којој нам се даје порука о лицу и личности је свакако тајанствена библијска приповест о Јаковљевој превари,његовом „ рвању“ и сусрету са лицем брата...

У оквиру опуса Изл.-ИНав. Једна од кључних тема je устројство левитског свештенства. Истичу се, осим служби и редова, мотиви изабирања и посвећења. Главни елементи посвећења левитског свештенства су: жртве (повезане са свим редовима левитског свештенства), миропомазање и култна одећа (као део специфичног посвећења виших редова левитског свештенства). Елементи специфичног Посвећења могу се повезати не само са свештеничким већ и са царским достојанством. Писац чланка указује да ова веза вероватно одражава сећање на древну праксу спајања свештеничке и царске улоге. Он, истовремено, указује и на нарочите антрополошке увиде које омогућује наведено повезивање. Уједињеност царског и свештеничког достојанства у позицији првосвештеника представља заправо богослужбено изображење првобитног човека у претпадном стању, човека који је цар и свештеник твари и који приступа Богу у светилишту које је микросмос, односно богослужбено изображење космоса неукаљаног грехом.

У Новом завету једна од кључних христолошких тема јесте персонификација Премудрости Божије, започета у Старом завету, у личности Исуса Христа. Он се назива премудрошћу Божијом, као и његовим Логосом, што је такође термин који има не само значење стваралачког већ и мудросног карактера. О Христу као оваплоћеној мудрости и Логосу разговарамо са др Мајклом Грином, пензионисаним професором Оксфорд Универзитета.

Интертестаментарни период библијске историје и књижевности је један од најтајанственијих периода и корпуса. Истовремено један од најбогатијих и најзначајнијих за разумевање атмосфере у којој се јавља новозаветна благовест. У мноштву апокалиптичких списа насталих у овом периоду постоје и они који су имали другачији, мудросни карактер. Један од њих су свакако и Псалми Соломонови. О њима разговарамо са Јованом Лазаревићем, наставником београдске Средње Богословске школе, Св. Сава.

Девтероканонске књиге Светог писма и поједини девтероканонски делови у канонским списима су спорни по различитим основама. Да ли оне припадају канону или не? Да ли су оне надахнуте или нису? Да ли је њихова порука у складу са другим списма Библије? Ипак, оно што није спорно јесте њихов поетски и мудросни карактер о којем разговарамо са ма Јованом Јовићем.

Спис увршећен у мале пророке који говори о невероватној приповести о непослушном пророку Божијем, Јони извор је бројних контраверзи. Да ли је он историја или фикција? Припадали заиста пророчкој или мудросној књижевности или се може уврстити у обе групе? Која је његова порука у историјском контексту у којем је настао и за нас данас? Које су месијнске поруке овог списа? Одговоре на ова питања поставићемо о. Александру Нинковићу.

Тешко да постоји искуство човека које је толико свеопште као патња. Сваки човек, у макаквим условима живота је искусио патњу и бол. Шта онда када не налази разлог због којег му се дешавају тешке ствари у животу? Где је Бог када праведни и побожни људи страдају и пате? И Зашто се то дешава? Свом снагом ово питање је постављено у једном од најстаријих, најлепших и свакако најпознатијих библијских списа – Књизи о Јову. Кроз ову књигу и њену поруку води нас ма Игор Митровић.

Књига проповедникова о којом смо говорили у претходној емисији остаје спис којим се и даље бавимо. У оовј емисији се усресређујемо на егзистенцијалне поруке које она садржи у 6. и 11. поглављу. На који начин ова поглавља нам открвају путеве трагања за егзистенцијалним истинама људског постојања открива нам др Радиша Антић.

Једна од нејлепших поетских и мудросних књига Светог писма, али каткада и најтежих и назагонетних у смислу њеног тумачења свакако је Књига Проповедникова. Пореклом се повезује са мудрим Соломоном, а темом за егзистенцијалнм трагањима за смислом живота, трагањем које каткада може бити мучно и чинити се узалудним. Шта нам о том трагању, самом животу и његовом смислу говори овај библијски спис? Наш саговорник је госп. Весли Ченел.

Псалми који су од најранијих дана хришћанства привлачили нарочиту пажњу хришћанских писаца били су тзв. царски псалми који су величали изабраност, помазање, па и синовство јудео-израилских царева – пре свега давидистичке династије. Ови псалми, који су и у периоду позног јудаизма, тумачени као месијанска прорштва, у Новом завету се изричито прпеознају као месијански. О њима разговарамо са о. Александром Нинковићем.