Стари Завет

Аутор се бави левитским свештенством у опусу Изл.–ИНав. Најпре се осврће на Велхаузенову реконструкцију историје левитског свештенства, њену перцепцију, варијације и критике. У разматрању библијских података аутор указује на редове левитског свештенства: левите, свештенике и свештеничког старешину; на њихове друштвене и култне службе. Последња је била кључна за њихово издвајање од израиљских племена, али и за унутрашње раслојавање. Аутор Истражује проблем реалног (историјског) постојања различитих редова у левитском свештенству, показујући да је оно било могуће, и вероватно комплексније него што се претпоставља, јер је укључивало постојање међуреда – левита свештеника.

Ноје, Нојева барка, дивови, Синови Божији и кћери људске. Ово су аспекти једне од најпознатијих библијских приповести, приповести о катаклизми која је погодила наш млади свет. Ово, међутим, није екслузивно библијска. Она је присутна на најудаљенијим меридијанима света и предање о таквом догађају се развило у међусобно најразличитијим културама. Шта нам то говори? Које су сличности, а које разлике између библијског и ванбиблијских предања о потопу? Која је специфична порука библијског текста. Одговоре на ова питања понудиће нам г-ђица Јасминка Милинковић

Вера победничка и вера мученичка су два пола која у свом приказу великана Старог Завета описује писац Химне вере. Ова два пола усресређена су ка једној тачки, ка тачки крста који је мучеништво и победа и стога, управо у Христу се сједињује искуство вере свих великана Старог завета и оних који треба да подражавају њихов пример у једном квалитативно другачијем контексту раног хришћанства

На који начин археологија може да нам помогне за разумевање библијског текста и његове поруке? Које су области истраживања библијске археологије, те протоархеологије уопште? На који начин нам библијска археологија помаже да датирамо кључне догађаје библијске историје, каои њихово значење нпр. појам и значење савеза? Шта нам археологија говори о првом, покретном светишту, светишта – Скинији, празницима, жртвама и о култу уопште? Да ли нам она може помоћи да уочимо типолошко-христолошко значење Старог завета? У којој мери нам у томе помаже и археолошко откривање древних интертестаментарних текстова? О овим темама разговарамо са др. Илијом Томићем, професором ПБФ УБ.

Свет Бибиблије је свет сусрета Бога и конкретних људи у историји. Ово је лични сусрет који се не одиграва у вакуму, већ у конкретној историји у којој су постојале цивилизације које су обликовале одређене мисаоне, пре свега митолошке, системе са којима се суочавају библијски писци. Порука ових система је страна религијском искуству библијских писаца, али они прихвтају исказни модел ових система да би посредством познатих и једино препознатљивих мисаоних образаца исказали до тада непознату религијску идеју. О овој употреби „митолошке парадигме“ од стране библијских писаца, и њеним кокретним примерима у библијском тексту, разговарамо са др. Родољубом Кубатом.

Писац Посланице Јеврејима, после детљног прегледа победничке вере периода библијске праосторије, историја праотаца Израила, Мојсеја, Исуса Навина, судија и царева, даје сажет приказ "страдалничке вере" из позније историје Израила, вере која се оказала као потпуна верност и до самог полагања живота, а опет са уверењем да ће тај живот бити настављен у заједници са Богом.

Истинска слобода никада није слобода само од спољног поробљивача, већ пре свега унутрашња слобода која се буни против сваког ропства. Ову велику истину су морали да науче израилци који из ропства египатског, спољашњег, доспевају у унутрашње ропство. росптво идолима и последично народима који су се тим идолима клањали. Ово је прича о судијама, људима који су рушили идоле како би донели слободу својим сународницима.

Књига пророка Осије спада у групу тзв. „малих пророка“. Ипак њена порука је велика и снажна. О специфичностима ове књиге, њеној структури, језику и другим карактеристикама говоримо са о. Небојшом Тумаром који нам је понудио један од новијих и критичких превода овог списа са јеврејског изворника.

Пророци, људи који постоје у свим великим религијама древног и савременог света. У свету древног Оријента многи народи Месопотамије и Ханана су имали пророке који су функционисали на различите начине, најчешће као свештено-магијске фигуре при знаменитом храмовима или као групе харизматских личности које обузима „дух Божији“. Слична пракса, али са битним посебностима, постојала је и у Израилу и Јудеји. Шта је оно што знамо о библијским пророцима и који је њихов значај за нас данас? Разговарамо са о. Александром Нинковићем.

Библија је збирка списа која је настајала у току дугог времнског периода, коју је писао велики број аутора и чији списи припадају различитим жанровским категоријама. У њој је присутна величанствена религијска поезија, али се проналази и правни материјал, етнолошка, ентно-генеолошка национална предања и историјски списи. Овом корпусу постоје пророчки, па и апокалиптички списи. О врстама старозаветних, њиховим поделама, карактеристикама и подцелинама разговарамо са ма. Игором Митровићем.