Свет Библије

Нарочито празновани дани у години познати су у свим религијама. Библијска религија није изузетак. Пасха, Сенице, Педесетнице, Субота... Тосу празници древног Израила који представљају модификацију постојећих аграрних празника познатих из ванбиблијског древнооријенталног култа. Њихова демитологизација и монотеизацију у Старом завету, међутим, представља само део њиховог преображавања које се наставља у Новом завету и Цркву. Можемо на неки начин рећи да је јудаизма био обрезање паганства, те да је Нови завет његово крштење, а Црква његово причешће и сједињење са Богом.

Мелхиседек је једна од најзагонетнијих личности Старог завета. Спомиње се само на два места. У Постању се доводи у везу са праоцем Авраамом, а у Псалмима са Давидом, и можда његовим првим јерусалимским свештеничким старешином, Садоком. Па ипак, упркос томе, или баш због тога што је у Старом завету обавијен велом тајне он постаје инспирација значајног дела интертестаментарне књижевности и коначно Мелхиседек-христологије Новог завета.

Акведах предање – приповест о жртвовању Исаака утемељено је на једном од најтежих библијских одеља. О овом одељку разговарамо са др. Радишом Антићем покушавајући да га сместимо у његов историјски, културолошки и религијски контекст. Истовремено, покушаћемо да уочимо и његове егзистенцијалне поруке које нам се откривају у овом тексту.

Мирослав Попуча, дипломац ПБФ УБ нам говори о периоду праотаца Израила, амбијенту у којем они ступају на историјску сцену и начину на који из постојећих цивилизацијских, културолошких и религијским образаца бирају оно најбоље како би изразили радикално нову идеју о Богу, Богу који је лични Бог, Бог који улази у историју и ту проналази човека са којим ступа савез.

Аутор се бави левитским свештенством у опусу Изл.–ИНав. Најпре се осврће на Велхаузенову реконструкцију историје левитског свештенства, њену перцепцију, варијације и критике. У разматрању библијских података аутор указује на редове левитског свештенства: левите, свештенике и свештеничког старешину; на њихове друштвене и култне службе. Последња је била кључна за њихово издвајање од израиљских племена, али и за унутрашње раслојавање. Аутор Истражује проблем реалног (историјског) постојања различитих редова у левитском свештенству, показујући да је оно било могуће, и вероватно комплексније него што се претпоставља, јер је укључивало постојање међуреда – левита свештеника.

Ноје, Нојева барка, дивови, Синови Божији и кћери људске. Ово су аспекти једне од најпознатијих библијских приповести, приповести о катаклизми која је погодила наш млади свет. Ово, међутим, није екслузивно библијска. Она је присутна на најудаљенијим меридијанима света и предање о таквом догађају се развило у међусобно најразличитијим културама. Шта нам то говори? Које су сличности, а које разлике између библијског и ванбиблијских предања о потопу? Која је специфична порука библијског текста. Одговоре на ова питања понудиће нам г-ђица Јасминка Милинковић

У чему је специфичност библијског описа стварања? На који начин се он разликује поруком од митова чији начин изражавања преузима? Шта нам он говори о човеку и пре свега о жени? На који начин се открива кроз тај опис и опис првородног греха трагика људског постојања и деградација човека и жене. О овим темама разговарамо са др Радишом Антићем.

Вера победничка и вера мученичка су два пола која у свом приказу великана Старог Завета описује писац Химне вере. Ова два пола усресређена су ка једној тачки, ка тачки крста који је мучеништво и победа и стога, управо у Христу се сједињује искуство вере свих великана Старог завета и оних који треба да подражавају њихов пример у једном квалитативно другачијем контексту раног хришћанства

Стварање човека је прва сцена са којом се сусрећемо на страницама Светог Писмо. Стварање човека, међутим, је истовремено и стварање за стваралаштво. Будући створен по узору (слици и подобију) Бога створитеља, човек је створен као креативно биће, биће за стваралаштво. Који је однос Стварања и стваралаштва, Библије и уметности? О овоме разговарамо са госп. Весли Ченелом.

На који начин археологија може да нам помогне за разумевање библијског текста и његове поруке? Које су области истраживања библијске археологије, те протоархеологије уопште? На који начин нам библијска археологија помаже да датирамо кључне догађаје библијске историје, каои њихово значење нпр. појам и значење савеза? Шта нам археологија говори о првом, покретном светишту, светишта – Скинији, празницима, жртвама и о култу уопште? Да ли нам она може помоћи да уочимо типолошко-христолошко значење Старог завета? У којој мери нам у томе помаже и археолошко откривање древних интертестаментарних текстова? О овим темама разговарамо са др. Илијом Томићем, професором ПБФ УБ.