Месопотамија

Археолози у Ираку ископали 5.000 година стару таверну још увек заливену храном. На локацији су откривени остаци клипа, древног глиненог фрижидера званог зир, пећницу и оставу у којој је још било хране. Пиво је једно од најстаријих пића које је познато људском роду. Први пут се јавља у 13. миленијуму пре Хр., а његова масовна производња откривена 2021. год. у Египту и повезана је са крајем 4. или почетком 3. миленијума пре Хр. Откривено постројење давало је хиљаде литара пића које се користило највероватније на дворовима обласних краљева Египта. Пиво је употребљавано у краљевским ритуалима, односно обредима којима је истицан значај и (божанска) улога краља. Слично је вероватно било и у Месопотамији, што потврђује и приповест о легендарној Кубаби, крчмарици која је постала краљица древног Киша нахранивши рибара и подстакнувши га да улов принесе у храму. То је одобровољило Мардука који је поверио Кубаби, чуварки таверне, суверенитет над целим светом. Тако је Кубаба краљевство задобила у замену за скромни оброк, нешто хлеба и мало воде (сировине за прављење пива) дат рибару.Причу не треба читати ни превише критички а ни романтичарски. Кубаба је, стога, у најмању руку била успешна пословна жена, а вероватно и припадница племства која се бавила производњом и дистрибуцијом цењеног божанског пића. Временом је из историје измештана у легенду и мит. Њена деификација није била ограничена на Сумер, ни чак ни на Месопотамију. Хетити су је поштовали као заштитиницу сиријског Каркемиша док је у грчко-римском свету постала позната под именом Кибела (Цибела), велика мајка богова. Библијски Израил није био изузетак у погледу места које је давао пиву. Пиво у Библији има истакнуту улогу иако се то не може закључити из постојећег српског превода (Бр 28:7-10; ПрСол 31:6; Ис 24: 9). Археолози захваљујући пажљивој анализи постављања пећи и жрвања на подручју древног Израила закључили да су главни пивари заправо биле жене и да су жене, као једно од значајнијих задужења - можда и најзначајније - имале производњу пива у својим домовима који су били основни простор њиховог деловања. Свет се изгледа није много променио по питању својих идеала, схватања друштвених улога и идеала живота.

На археолошком налазишту Ал Гхариеин у Вилајату Ал Мудхаиби у северној провинцији Аш Шаркија у Оману пронађени су остаци насеља старог пет миленијума. Насеље су открили археолози Универзитета Султан Кабус (Sultan Qaboos University, SQU) и Министарства за наслеђе и туризам (Ministry of Heritage and Tourism). Ово наслеђе је део култура Хафит (Hafeet) и Ум Ал Нар (Umm Al Nar) које се датирају у рано Бронзано доба. Насеље на локалитету Ал Гхариеин има карактеристичан распоред. Обухватало је структуру торња, куће са више соба које га окружују, гробље са масовним гробницама и рушевине других објеката. Одликују га велике зграде од којих су неке имале и по 600м2.

Прва светска урбана државна друштва развила су се у Месопотамији, данашњем Ираку, пре неких 5.500 година. Тзв. посуде са закошеним ободом (beveled rim bowl, BRB) представљају њихов симбол јер су, заправо, прве керамичке посуде које су се масовно производиле. Њихова функција и храна која је у њима држава била је предмет академске дебате дуже од једног века, дебате чије се окончање назире после објављивања рада у Journal of Archaeological Science.

Hакон прекида који је био узрокован пандемијом вируса КОВИД 19 кувајтско-пољска археолошка мисија je наставила са радом у пустињи Ал-Субија у северном Кувајту. Ова локација је, такође, подарила највећу колекцију грнчарије из периода Убаида на Арапском полуострву. Међу изузетним открићима у Бахри 1 је и посебна зграда коју проф. Биелински тумачи као могући храм – први те врсте у региону. У једној од његових просторија ове године је направљен мали, али без премца налаз: фрагмент каменог привеска на којем је приказана птица грабљивица раширених крила. Ове године пронађен је фрагмент грнчаног модела чамца. Такви модели су типични за локалитете из периода Убаид (један је пронађен у Ал-Субииах на локацији Х3 од стране британског тима). Њихова популарност доказује значај поморских контаката у овом периоду.

Тим истраживача повезаних са више институција у Турској, радећи са једним колегом из Аустрије и двојицом из Шведске, пронашао је доказе генетском анализом о мешавини демографије код људи из неолита који живе у области Горњег Тигриса у Месопотамији. Ово је област на коју је миленијум касније на историјску сцену ступио библијски Израил који је свој пут започео као породично-номадски клан из Ура Халдејског, дакле управо региона у којем је знатно раније долазило до мешања култура, обичаја, гена и, вероватно, веровања. То можда може да објасни културну и верску адаптибилност која карактерише израилски клан током периода праотаца, Авраама, Исаака и Јакова.

Постојање правне државе са својим неприкосновеним законским принципима, или неписаних (али сасвим обавезујућих) правила понашања којима се одређују људске интеракције резултат су миленијуми развоја и експериментисања, још од времена пре кодификовања, па чак и успостављања таквих правила. Како је могла изгледати прва кодификација правила и шта она говори о друштву које га је створило? Ур-Наму је био мудар. Његови закони су били опрезни и прате признати систем који је одговарао очекивањима становништва. Он представља друштвени уговор између краља и његовог народа, друштвени уговор који су сви сложили. И тиме што је њихов бог то одобрио, Ур-Наму је дао људима власништво и над њиховом религијом.

Током последња два века направљен је велики напредак у дешифровању древних писма, али нека од њих упорно одолевала том процесу. Једно од њих било је и еламитско линеарно писмо које је, према писању часописа Zeitschrift für Assyriologie (Часопис за асириологију и археологију блиског истока) коначно посустало откривајући своје тајне. Ово древноиранско писмо датира око 4000 година унатраг и на њему је писан језик Елама, односно краљевства које ће израсти у моћно Персијско царство. Ово писмо је откривено у древној Суси и било је главно писмо еламитског краљевства у периоду од 2300-1880. год. пре Хр. када је замењено месопотамским клинописмом. Чини се да је оно коришћено спорадично и да је из употребе испало током колапса урбаних подручја широм Блиског истока око 1800. пре Хр. Дешифровање овог писма научници стављају у ранг Шанполионовог дешифровања хијероглифа. Име Елам потиче од акадског израза са значењем високо и означава високу земљу, док су Еламити себе називали Халтами (или Халтамти) тј. горштаци. Према таблици народа, Елам је био Симов син (Пост 10:22 уп. 1Дн 1:17) али се то не може потврдити ванбиблијским подацима. Постање 14 спомиње Ходологомора, цара еламског, који се каткад поистовећује са краљем Кутир-Наххунтеом (владао око 1750. год. пре Хр). У Писму се рефлектује повезаност Елама и Медије који се сматрају народима севера које ће ‒ према Исаијиним и Јеремијиним пророштвима против народа уништити Вавилон (Ис 21:2; Јер. 25:25). Пророштво које се може повезати са конкретним догађајем у историји Елама изрекао је Јеремија (Јер 49:34–39). Елам се препознаје као место изгнанства (Ис 11:11), типична страна нација (Јзк 32:24) и место визије (Дн 8:2). Каткада се Елам користи и као лично име или породично име (1Дн 8:24)

Нема много детаља којe у својим наративима бележе сва четворица еванђелиста. Један од таквих је и напомена да је Христова одећа приликом распећа подељена међу војницима бацањем коцке. Ово би могло да се схвати као аутентично сведочанство о уобичајеној пракси тадашњих војника, да св. ап Јован уз преношење самог тог податка не бележи да су тиме испуњењо древно пророштво из времена са почетка 1. миленијума пре Хр (Јн 19:24). Пророштво и само представља сведочанство о томе да је употреба коцкица била позната људима далеко пре Хр. Бацање коцкица није представљало само забаву, па чак ни начин поделе имовине, већ је било и средство прорицања и откривања божанске воље, а наичници сматрају да су на трагу поимања ове древне праксе као рефлексије разумевања самог света и божанског утицаја на њега.

Месец јул текуће године био је археолошки веома богат. Међу бројним открићима која су обележила овај месец као што су откриће осам миленујама древне фигурине на подручју Галилеје, проналаска једне од парћанских престоница са краја старе и почетка нове ере, открића јединствене гробнице египатског војног заповедика... издвојили смо три:

Тапути се сматра настаријом познатом хемичарком и првом женом која је иза себе оставила опис и рецепт припремања древног парфема који је можда користио неки од древних месопотамских царева. Можда је по њеној рецептури и вековима касније прављен парфем који се користио на дворовима царева који су били у дипломатским или вазалним односима са господарима Месопотамије, међу њима и оним из Самарија (Израила) и Јудеје (Јерусалима). Библијски писци често спомињу уља помазања, као и употреби ароматичних уља, али ово је јединствени искорак у правцу реконстриисања њиховог мириса и начина справљања. Да ствар буде занимљивија, таблице на којима је записан овај древни рецепт и процес производње пронађене су у Харану, древном граду у који је породица библијског праоца Авраама дошла из Ура Халдејског и у којем је оставио своје сроднике кренувши пут Обећане земље, Ханана.