Свештеник

Представљена је величанствена визија свештенства хришћана који светотајинско искуство претачу у етичку мисију. У тој визији светишта и свештенства има места за сав народ Божији чија је мисија усмерена на преображавање свег света у дом Божији. Као и новостворени човек у Едему, свештенство хришћанина не исцпљује се у сакраменталном животу нити друштвено-етичким категоријама, већ има космолошке димензије. Хришћанин, који у Христу постаје Нови Адам, има одговорност према читавом тварном свету. Он је позван је да тај свет чини светим и подесним станом Божијим. Скинија и храм су својом архитектонском структуром, украсном орнаментиком и храмовним прибором (свештеним сасудима) формирани тако да представљају сећање на Едем као првобитно светиште у којем је човек постављен у позицију цар-свештеника твари. Формирајући овакав поглед на свет и човека, библијски писци се представљају као свесни и савесни и богослови који су преузимали позитивне тековине постојећег религиолошко-храмовног богословља древног Оријента надограђујући га оригиналним идејама обликујући величанствени концепт максималистичке свештене антропологије

У Новом завету, односно Посланици Јеврејима развија се снажна типолошка анализа старозаветних одељака о Млехиседеку, а писац Посланице вероватно има на уму и богато интертестаментарно предање о овој личности која је миленијумима будила интересовање читатеља Светог Писма.

Захарија пак рече анђелу: по чему ћу то познати? Ја сам, наиме, стар а и жена ми је у годинама. Марија рече анђелу: како ће то бити, кад не знам за мужа? Слични догађаји, слична питања, различите последице... Зашто?

У неким ситуацији изрази које проналазимо у Светом писму могу да буду „лажни пријатељи“, односно њихово значење може да нам се учини потпуно јасним на бази значења који ти – данас уоичајени – изрази имају у свакодневном говори савременог човека. Смисао тих израза, међутум, мења о се вековима и каткада тек када се вратимо њиховом изворном значењу можемо да „ухватимо“ богатство библијског исказа. Ово још и више, важи за библијску поезију, која каткада то значење чини додатно коплекснијим кроз нарочито позиционирарење у паралелизмима или хијастичким паралелама.