Стари Завет

2И умре Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи хананској. И дође Авраам да ожали Сару и оплаче. 3А кад уста Авраам од мртваца свог, рече синовима Хетовим говорећи: 4странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца свог испред очију својих. 5А синови Хетови одговорише Аврааму говорећи му: 6чуј нас господару, ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца свог; нико између нас неће ти затворирти гроб свох да не погребеш мртваца свог. 7Тада уста Авраам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовим; 8и рече им говорећи: Ако хоћете да погребем мртваца свог испред очију својих, послушајте ме и говорите за мене Ефрону сину Саровом. 9Нека ми да пећину у Макпели, која је крај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вреди, да имам гроб. 10А Ефрон сеђаше усред синова Хетових, па рече Ефрон Хетит Аврааму пред синовима Хетовим, који слушаху, пред свим који улажаху на врата града његовог говорећи: 11Не, господару, чуј ме: поклањам ти њиву и пећину код ње поклањам ти: пред синовима народа свог поклањам ти је, погреби мртваца свог. 12А Аврам се поклони народу земље оне, 13и рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: ако си вољан чуј ме; да ти дам шта вреди њива, узми од мене, па ћу погрепсти мртваца свог онде. 14А Ефрон одговори Аврааму говорећи му: 15Господару, чуј ме; земља вреди четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је то? Само ти погреби мртваца свог. 16А Авраам чувшу Ефрона измери му сребро, које рече пред синовима Хетовим, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима. 17И њива Ефронова у Макпели према Мамрији, њива са пећином која је на њоj, и сва дрвета на њиви и по међи њеној унаоколо 18поста Авраамова пред синовима Хетовим, пред свима који улазе на врата града оног. 19Потом погребе Авраам Сару, жену своју, у пећини на њиви Макпели према Морији, а то је Хеврон у земљи хананској. 20и потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Аврааму да има гроб. Постање 23

Древна Баткија, која обухвата данашње области Авганистана и Таџикистана, и у античка времена је била тајанствена егзотична територија коју је у својим легендарним походима пролазио Александар Велики са својим војскама. Трагови трговачких и културних међуутицаја у овом широком региону сежу и до седам миленијума пре Хр., и неминовно су оставили траг на подручју библијског Израила и на тамошње културе. И сама освајања Александра Великог вероватно су делом била инспирисана предањима о тим, и тада егзотичним, земљама. Истовремено, грчка војна освајања праћена су ширењем јелинске идеје, цивилизације и језика, стварајући једну мултикултуралну, али истовремено и јединствену (униформну) цивилизацију и језичку повезаност. Тако је обликован свет Новог завета унутар којег на сцену ступа Исус Христос, и још више апостоли међу којима се нашао и св. ап. Павле, јединствени сведок хришћанске вере који је је успео управо да на темељима тог уједињеног света, иако непријатељски настројеног према хришћанима, постави темеље хришћанског универзализма.

На археолошком налазишту Ал Гхариеин у Вилајату Ал Мудхаиби у северној провинцији Аш Шаркија у Оману пронађени су остаци насеља старог пет миленијума. Насеље су открили археолози Универзитета Султан Кабус (Sultan Qaboos University, SQU) и Министарства за наслеђе и туризам (Ministry of Heritage and Tourism). Ово наслеђе је део култура Хафит (Hafeet) и Ум Ал Нар (Umm Al Nar) које се датирају у рано Бронзано доба. Насеље на локалитету Ал Гхариеин има карактеристичан распоред. Обухватало је структуру торња, куће са више соба које га окружују, гробље са масовним гробницама и рушевине других објеката. Одликују га велике зграде од којих су неке имале и по 600м2.

Шпански археолози су у Луксору открили две гробнице са више од шездесет мумија. Гробнице су биле на дубини од 6м саопштио је директор археолошке мисије Франциско Ј. Мартин (FranciscoJ. Martín). Он је предводио тим од 22 шпанска египтолога са којима је сарађивало 8 египатских колега. Проналазак је повезан са Екхатоном (1353-1336. год. пре Хр.) који је најконтраверзнији фараон 18. династије и један од најконтраверзнијих фараона уопште. У шестој години владавине напустио је традиционални египатски политеизам и почео да обожава Атона, бога соларног диска. Недуго потом, наредио је уклањање видљивих представва других богова. Екхатонова монотеистичка револуција праћена је насиљем и на њу је, после Екхатонове смрти насељем и узвраћено. У новије време постоји склоност повезивања јеврејских верских пракси из доба Старог завета са Египтом из времена Амарне. Мисија проналажења ових гробница названа је Пројекат везира Аменхотепа Хуја (Vizier Amenhotep Huy Project), посвећена је великом везиру који је био, према савремним претпоставкама, вођа опозиције верским реформама фараона Екхатона. Сматра се да је као вођа противљења Екхатону Аменхотеп Хуји наставио да има значајан утицај након своје смрти и сматран је мучеником. Мумије пронађене у одајама поред његовог последњег почивалишта били су високи званичници свештенства Амона од Тебе који су веровали да је његова гробница место престижа.

Током последњег месеца 2022. год. два откића су нам донела нова сазнања о мистеризном Хетитском царству, као и ширем региону у којем је оно имало утицај. Хетити су били древни анадолски народ који је утемељио империју која је покривала је Анадолију, северни Левант и Горњу Месопотамију. Многе карактеристике ове анадолске моћи, ипак, остају неухватљиве за археологе и историчаре. Чини се, ипак, да је коначно одговорено на једно обележје Хетитског царства: локација важног култног центра и царског града Зипаланда, истовремено откриће давно потопљеног брода који је носио драгоцени терет оставља нова питања у вези са овом древном империјом. Да ли је Хетитска империја била она која је контролисала трговину и откупљивала драгоцени калај из далеких области, да би га затим продавала широм Средоземља? Одговор на ово питање измиче.

Гробнице су део гробља које се прелиминарно датира у 26. династију (664-525. пре Хр.), време када је Египат био независан од страних владара, а његов главни град се налазио у Саису, граду у делти Нила. Неке од гробница су једноставне јаме, док су друге обложене опекама. Ајман Ашмави (Ayman Ashmawy), шеф сектора за египатске антиквитете (council’s Egyptian antiquities sector), истиче да је архитектонски дизајн гробница и предмета од грнчарије пронађених у њима пружио добар показатељ њихове старости.

Насеље у Тел Цафу, близу реке Јордан и модерне државе Јордан, датира око 5200-4700. год. Хр. Локација нуди истраживачима прилику да проучавају период промена како градови почињу да настају. Откриће великих складишта хране сугерише да су древни људи достигли рану формацију у развоју људског друштва, укључујући могући развој друштвених хијерархија и акумулацију богатства.

Последњи месец протекле године био је археолошки веома плодан, Ређала су се открића из широке области библијског света, од Египта, преко Месопотамије и Грчке до средишњих тачака у самом Израелу и у његовој античкој престоници, Јерусалиму. Три која смо изабрали као најзначајнија припадају: времену са почетака старозаветне историје, борбама које су обележели кључне догађаје прелаза са Старог на Нови завет и, коначно, једног које је је обележило крај тзв. ере Другог храма.

Два открића повезана са елитом древног Египта обележила су другу половину децембра 2022. год. И док се до првог дошло новом анализом старих ископина, друго се тиче сасвим новог и јединственог открића непримећеног од ранијих истраживача, чак и одбаченом од њих. Прво је повезано са племством и њиховим земним живљењем, а друго, највероватније, са култом мртвих.

Недавна ископавања у области Офел јужно од Храмовне горе открила су остатке монументалне јавне грађевине из периода Другог храма, која је уништена 70. год. хр. ер. Офел – или цитадела – је још увек постојећа иродијанска грађевина којом је обрубљена храмовна гора.Више од 150 новчића откривено је током процеса ископавања (са све више њих који су континуирано излазили током текућег процеса мокрог просејавања). У слоју разарања иродијанског утврђења пронађено је десетине кованица, већином од бронзе, из времена Првог јудејског устанка (66–70. хр. ере). Пронађен је и веома редак сребрњак од пола шекела из времена 69-70. год. хр. ере. Према истраживачима, новчићи од пола шекела су коришћени за плаћање пореза од пола шекела храму, који годишње доприноси сваки одрасли Јеврејин како би се покрили трошкови богослужења (Изл 30:13, 38:26). Чини се да је ова пракса у позадини писања еванђелисте Матеја који извештава о питању кафернаумских сакупљача храмовног пореза упућеног Петру. Ковање сребреног новца у Римском царству била је привилегија самог цара и такав чин јудејских устаника био је политичка порука о независности која је, ипак, била кратког даха и која је за последицу имала уништење Јерусалима и његовог храма, догађаје који су означили и коначни разлаз шире јудејске заједнице и хришћанског покрета.