Јудеја

Упркос значајном месту које цар Давид има у Јеврејској Библији, постоји мали број археолошких доказа који су повезани са раним годинама Јудејског царства. То је био разлог који је неке научнике навео на закључак, да се Јудеја као развијена земља (држава) јавља тек у 9. или чак 8. в. пре Хр.

Велика библиотека Ниниве, величанствени уметнички споменици, па чак и и висећи вртови који су доцнији историчари приписивали Вавиону, нешто је што је вероватно заправо наслеђе древне Асирије, империје која је, ипак, остала знатно више запамћења великим расељавањима становништва бунтовних провинција, по суровом уништавању непокорних народа и пропагадним описима тих уништавања (који су можда надахнули и пропагандни карактер библијских списа, нпр. Књиге Исуса Навина).

Прича о Давиду и Голијату је свакако једна од најпознатијих. Она је инспирација малим и потлачениму борби против великих и моћних, баш попут многих других бајки... Она је бајка, зар не или...? Прошло је готово тачно две године од значајног открића у области библијске археологије. Масивни остаци библијског Гата откривени у летњим ископавањима 2019.год., али томе код нас није поклоњена одговарајућа пажња. Покушаћемо да то исправимо....

Иако је тешко реконструисати јеловник просечног становника Палестине римског доба и позне антике Веингартен као историчар хране и као археолог је добро припремљена за тај корак. Употреба археолошких остатака и древних текстова као што су Мишна, Тосефта и Талмуд, омогућује склапање мозаика древног јеврејског јеловника.

Деворин рат променио је историју. Сви Сисарини снови да са 900 ратних двоколица порази Египат и успостави нову светску силу букавално су завршили у блату које је направила киша коју је послао Господ. (5:4.1). Деворин рат је ефикасно уклонио Хананце са позорнице древног света. Да, захваљујући овој победи Израилци су могли населити у плодне равнице уз путеве који су им омогућили трговачку размену (5:7). Судија Гедеон је на темељу Деворниног дела могао да изнова војно уједини племена Израила у борби против Мадијаца и Амалаичана

Предавач акадског језика на Беркли универзитету Калифорније (University of California, Berkeley) Лаур Е. Перси (Laurie E. Pearce) у свом чланку Колико је вавилонско изгнанство било лоше (How Bad Was the Babylonian Exile?, 2016) истражује текстуалне доказе у вези са овом темом. Према поменутом аутору, упркос меланхоничном тону Пс 137, живот у Вавилону је заправо за многе јудејске изгнанике био добар.

Библијски писци овог периода проучавали су јеврејски ранијих библијских списа и свесно су га укључивали у сопствене списе. У овом процесу неке речи су добиле ново значење. тако нпр. у ранијим библијским списма јеврејска реч Тора ознавачава документ или упутство, али у познијим текстовима ова реч обично означава Књигу јеврејског закона. Свестан избор да наставе са писањем јеврејским језиком допринело је препознавању тог језика као сакралног.