Јудеја

У контексту разумевања библијске археологије и историје, ово је потенцијално значајан налаз. Наиме, последњи векови египатске независности обележани су покушајима древне империје да обнове своју моћ, или евентуално утицај, на подручјима Израила и Јудеје. У том циљу египат је подржавао отпор, а доцније и побуне које су јудео-израилски владари пружали месопотамским империјама, Асирији и Вавилону. Такве акције су се, готово редовно, завршавале победом над јудео-израилским снагама чије су вође бежале у египат пред могућом и вероватном осветом. Стога, у предхеленистичком Египту формира се значајна јеврејска заједница која је имала интезивне контакте са матицом, о чему сведоче писма из Елафантине. Штавише, једно тих писама које се датира у 5. в. пре Хр. је први ванбиблијски писани траг о прослављању Пасхе. Да ствар буде занимљивија, чини се да је ово Пасхално писмо Елафантини упућено из Јерусалима као упутство у вези са недоумицама о начину на који тамошњи Јевреји треба да славе Пасху, при чему су учесници ове коресподенције били јерусалимски првосвештеници (који су управо обнављали град и храм под покровитељством персијског двора) и заповедници јудејског гарнизова из Елафантине. Уз мало маште Вахибре-Мери-Неит, заповедник батаљона страних војника могао би бити доведен у везу са неким од својих потчињених који је написао писмо упућено у Јерусалим. Наравно, тешко је надати се историјској и археолошкој потврди такве везе, али то не значи да не постоји нада да ово и слична открића неће осветлити, можда, и живот тамошње јудејске заједнице.

У области савременог Курдистана, високо у северно-средишњим планинама Заргод,ободима планине Пирамагрун, древно Парћанско царство, последњи изданак негда моћне персијске империје, саградило је јака утврђења око насеља Рабана-Меркули. Било је то у 1.в. хр. ере времену када је Партија (247. пре Хр. - 224. хр. ере) покушавала да се одржи и прошири утицај који је имала као регионална сила, а у сусрету са две сукобљене хеленске династије (птоломејске у Египту и селеукидске у Сирији), обновљеног Јудејског (Хасмонејског) царства и, коначано, Римом.

Скоро потпуно нетакнута глинена уљаница од пре 2.300 година пронађена је у близини каменог купатила током недавних конзерваторских радова у Националном парку Моунт Геризим. Лампа је откривена док су радници ручно чистили простор око каменог купатила. Сјајно је пронаћи нешто чак и након свих тих година ископавања, рекао је Нетанел Елимелех (Netanel Elimelech,), директор парка који води Израелска управа за природу и паркове (Israel Nature and Parks Authority). Пронашли смо много уломака глине који леже унаоколо, али пронаћи нешто употпуњено знацима употребе је прилично лепо. Још увек можете видети црне трагове паљења из времена када је лампа коришћена. То вас враћа унатраг кроз време...Рашчишћавали смо веома близу површине и лампа је једноставно искочила.

Изградња овог пута можда је био део напора да се умире становници Јерусалима, изјавио је коаутор рада археолог Нахшон Зантон (Nahshon Szanton). Др Ариел додаје да се разлог изградње не може поуздано утврдити иако сви ови разлози налазе подршку у историјским документима.Истраживачи кажу да је могуће да је Пилат дао изградити улицу како би се смањиле тензије са јеврејским становништвом. То је можда био део поступака који су имали за циљ да се Јерусалим уклопи у римски свет, а делом можда имао за циљ да се углед имена [Понтија Пилата] повећа великим грађевинским пројектима. Па, ипак, Пилатово име није остало запамћено по покретању великих грађевинских пројеката, већ по томе што је судио Исусу Христу предавши га на распеће.

Могло би да изгледа чудно, али у временима библијских цaрева вино са укусом ваниле је било веома присутно у употреби. Према новом истраживању Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority, IAA) и Тел Авив Универзитета (Tel Aviv University) цареви Јудеје и Израила су користили вино са поменутим раскошним зачином. Истраживање показује богатство и моћ Јудеје и њених царева библијских времена у данима који су претходили вавилонском освајању Јерусалима 586. пре Хр.

Упркос значајном месту које цар Давид има у Јеврејској Библији, постоји мали број археолошких доказа који су повезани са раним годинама Јудејског царства. То је био разлог који је неке научнике навео на закључак, да се Јудеја као развијена земља (држава) јавља тек у 9. или чак 8. в. пре Хр.

Велика библиотека Ниниве, величанствени уметнички споменици, па чак и и висећи вртови који су доцнији историчари приписивали Вавиону, нешто је што је вероватно заправо наслеђе древне Асирије, империје која је, ипак, остала знатно више запамћења великим расељавањима становништва бунтовних провинција, по суровом уништавању непокорних народа и пропагадним описима тих уништавања (који су можда надахнули и пропагандни карактер библијских списа, нпр. Књиге Исуса Навина).

Прича о Давиду и Голијату је свакако једна од најпознатијих. Она је инспирација малим и потлачениму борби против великих и моћних, баш попут многих других бајки... Она је бајка, зар не или...? Прошло је готово тачно две године од значајног открића у области библијске археологије. Масивни остаци библијског Гата откривени у летњим ископавањима 2019.год., али томе код нас није поклоњена одговарајућа пажња. Покушаћемо да то исправимо....

Иако је тешко реконструисати јеловник просечног становника Палестине римског доба и позне антике Веингартен као историчар хране и као археолог је добро припремљена за тај корак. Употреба археолошких остатака и древних текстова као што су Мишна, Тосефта и Талмуд, омогућује склапање мозаика древног јеврејског јеловника.

Деворин рат променио је историју. Сви Сисарини снови да са 900 ратних двоколица порази Египат и успостави нову светску силу букавално су завршили у блату које је направила киша коју је послао Господ. (5:4.1). Деворин рат је ефикасно уклонио Хананце са позорнице древног света. Да, захваљујући овој победи Израилци су могли населити у плодне равнице уз путеве који су им омогућили трговачку размену (5:7). Судија Гедеон је на темељу Деворниног дела могао да изнова војно уједини племена Израила у борби против Мадијаца и Амалаичана