Свето Писмо

Значај који је Нармер имао за Египат не огледа се само у богатим и трајним предањима која су образована око његове личности, већ и симболици моћи која се са њим повезује. Она је постала канон представљања будућих господара Египта. Најпознатији симболи власти господара две земље подсећају на краљевску пастирску бригу, спремност на принуду, заштиту и власт над добрима (пре свега пољима) Египта датирају из прединастијског периода, али широку употребу добијају управо у вези са представама краља Нармера још током владавине краљева прве династије (Хор-Аха, Дјер, Дјет, Мернеит, Ден, Анедјиб, Семеркхет, Ка'a, Снеферка, Хорус Бирд) али далеко превазилазе географске и историјске границе Египта постајући симболи које проналазимо у религији библијског Израила, па и хришћанства.

Феничани су једна од загонетних цивилизација која се спомиње у многим грчким, римским и египатским изворима. Ипак, сами Феничани нису иза себе оставили сачуване текстове у већем броју, предма се сматра да су били они који су образовали најраније (или једно од најранијих алфабетских) писмо. Уобичајено се сматра да су били наследници древне угаристке цивилизације и да су настављачи њених тековина који су потиснути са већег дела територије које су раније насељавали (шире области Сиро-Палестине) упадом народа са мора из области Средоземља, односно израилских племена са подручја Синаја.

Многе културе имају своје легенде и митове, повезане са краљевима оснивачима. Понекад су то и љубавне приче које укључују мотиве страсти, љубави, издаје и оданости, баш као што то чини и легендарна приповест о краљу Артуру, оснивачу британске монархије. Једна од таквих легенди, измештена још даље, у мит је и приповест о Озирису, вероватно једном од најранијих краљева Египта који је временом деификован. Мит о њему, његовом љубоморном брату Сету, њиховој сестри и супрузи Изиди и престолонаследнику Хорусу је формативни мит Египта у којем се рефлектују елементи древнооријенталних митова у којима природне мене бивају персонификоване и повезане са божанствима плодности. Ипак, чини се да египатски мит има значајне карактеристике које га везују са историјом.

То је једна од ретких таквих палета откривених у контролисаном ископавању, што значи да знамо да је аутентична и зато је изузетно важна. На значају јој даје низ формалних и иконографских карактеристика које се појављују на Нармер палети које су (п)остале конвенционалне у египатској дводимензионалној уметности током наредна три миленијума. Например, велики део регалија које је носио краљ, као што су круне, килтови, краљевска брада и реп бика, као и други визуелни елементи, укључујући позу коју Нармер заузима, користи се у египатској уметности од овог времена све до римске ере, односно током више од три миленијума.

Хетити су познавали појмове грех (vashtai), увреда (vashtul) и злочин (shalla-kardatar) и давали су им религијски смисао. Васхтаи и васхтул су донекле синоними и означавају дело које за собом повлачи непријатне последице. Нарочито тешки грехом се сматрао сексулани прекршај инцеста (хуркел), док се намерна и озбиљна увреда против божанства називала шалакардатар, за разлику од ненамерног греха против богова (погрешка). И ненамерни грех против богова је могао имати лоше последице али оне су могле бити отклоњене после консултација са пророчиштем које су имале за циљ да се сазна који је прекршај узрок несрећа. Прекршитељ је давао обећање да ће се искупити жртвом. Гресима се сматрао и прекршај грађанског закона (нпр. даване или примање мита). Ако су богови казнили човека за чињење греха, то није ослободило грешника обавезе исповести и обештећења. Жртве животиња нису коришћене за искупљење греха, нити су компензациони дарови који су горе поменути представљали искупљење, макар не уколико га не прати искрено покајање. Због тога, неке покајне молитве хретитиских краљева не само да одражавају дубоку интимну побожност већ досежу и префињености библијских покајних псалама.

Да ли можете да замислите да налетите на оглас: четири свитка са Мртвог мора. На продају су библијски рукописи који датирају из најмање 200. пре Хр. Ово би био идеалан поклон образовној или верској установи од стране појединца или групе. Звучи невероватно, али оглас је објављен давног 1. јуна 1954. год. од стране архиеп. Самуила, старешине сиријског манастира Св. Марка у Wall Street Journal-у. Архиеп. Самуил је фрагменте купио од витлејемског трговца антиквинтетима Кандоа који их је набавио од бедуинских пастира који су тврдили да су их седам година раније нашли у пећинама крај Мртвог мора. Палестина позних 1940тих била је превирањима и архиеп. Самуил је прокријумчарио је четири фрагмента у сиријску цркву у Њу Џерсију, где су чувани до објављивања поменутог огласа. Преко америчког агента археолог Јигаел Јадин (Yigael Yadin) је купио четири свитка у име државе Израел. Свици су садржали комплетни рукопис прор. Исаије, коментара Књиге прор. Авакума, Правило заједнице и Апокрифног Постања. У међувремену, бедуински пастири пронашли су још три свитка које су продали другом витлејемском антиквару, Салаху. Ове свитке набавио је отац Јигаела Јадина, такође археолог Е. Л. Сукеник (E. L. Sukenik) и поклонио их је Јеврејском универзитету у Јерусалиму (Hebrew University in Jerusalem). То су били други примерак Исаије, Ратни свитак и Свитак захвалности.

Скоро потпуно нетакнута глинена уљаница од пре 2.300 година пронађена је у близини каменог купатила током недавних конзерваторских радова у Националном парку Моунт Геризим. Лампа је откривена док су радници ручно чистили простор око каменог купатила. Сјајно је пронаћи нешто чак и након свих тих година ископавања, рекао је Нетанел Елимелех (Netanel Elimelech,), директор парка који води Израелска управа за природу и паркове (Israel Nature and Parks Authority). Пронашли смо много уломака глине који леже унаоколо, али пронаћи нешто употпуњено знацима употребе је прилично лепо. Још увек можете видети црне трагове паљења из времена када је лампа коришћена. То вас враћа унатраг кроз време...Рашчишћавали смо веома близу површине и лампа је једноставно искочила.

Појам античка Грчка односни се на културу, цивилизацију и државу која је настајала и формирала се на подручју савремене Грчке, Турске, а касније и на територијама које су Грци заузели у ратовима. То је период који се приближно може датирати, уколико се рачуна и период који се назива класичном Грчком, у време од 700 до 323. год. пре Хр. Ово је време познато по својој уметности, архитектури, филозофији и напретку у уметности и технологији и развоју политичког уређења од полиса до царства.

Израелски затвор максималног обезбеђења у Мегиду премешта се на другу локацију. Ово се не дешава често, а разлог је још чудеснији – археолошко налазиште које је откривено испод овог објекта. Наиме, истраживачи су у периоду 2004-2008. год. открили најстарији познати мозаик са хришћанским мотивима испод мегидског затвора. Истраживања која је водио др Јотам Тепер (Dr. Yotam Tepper) пронашао је остатке хришћанске молитвене сале из 3. в. и мозаик са грчким натписом Богу Исусу Христу. Ово је, за сада, настарији познати и недвосмислено потврђени хришћанскин молитвени простор на свету, сматрају представници Израелске управе за антиквитете (Israeli Antiquities Authority, ИАА) додајући да структура сеже у време пре него је хришћанство постало дозвољена религија.

Краљевство Урарту (познато и као Краљевство Ван) је древна држава југозападне Азије са средиштем у планинском региону југоисточно од Црног мора и југозападно од Каспијског мора. Област данас обухвата делове Јерменије, Турске, Ирака и Ирана.Основна територија краљевства се може замислити као велики правоугаоник, са језером Ван као центром, језером Урмиа као југоисточном границом, језером Севан као североисточном границом и Горњим Еуфратом на северозападу. Простором доминира планина Масис, импресивни, изоловани врх, који је у средњем веку назван Арарат (назив повезан са именом краљевства али и библијском причом о Ноју и великом потопу). Спомиње се у асирским изворима 13. в. пре Хр. а писана сведочанства из 9-8.в. пре Хр. откривају да је ово краљевство имало имало значајну политичку моћ. Већина сазнања о овом краљевству долази нам из асирских извора који су очигледно настали као део извештаја обавештајне службе која је надзирала дешавања у земљи регионалних конкурената.