Нови Завет

Вером и сама Сара доби силу да ствара потомство и преко времена своје старости зато што је сматрала верним Онога који јој је обећао. Зато се родише од једнога, и то готово мртвога, по мноштву као звезде небеске и као неизбројиви песак на морској обали. (Јевр 11:11-12)

Запазимо и то да се се Мојсејево дело описује речима које се доцније користе за описе божанских интервенција. Мојсеј види да је Израил угњетаван (Изл 2:11) баш као што Бог види патњу свог народа (Изл 2:25; 3:7, 9; 4:31; 5:21). Мојсеј удари египатског надзорника радова и уби га (Изл 2:12) баш као што Господ удара Египат моћним пошастима (Изл 7:17, 19; 9:15; 12:12, 13, 25; 29). Mojсеј спасава и избавља Мадијанке (Изл 2:17.19), као што Бог спасава (Изл 14:13, 30; 15:2) и избавља (Изл 3:8; 6:6; 12:27) Израил из Египта.

Писац посланице Јевр 11:8-10.13-16. усресређује се на живот праоца Израила откривајући у њиховом путовању битну ходочасничку димензују показујући да је њихово путовање било не само потрага за "Обећаном" већ и за "Новом" земљом, путовањем на којем треба да их следимо. Каква је вера потребна за такав покрет?

Вером је Авраам принео Исаака када је био кушан, и јединца је приносио који је примио обећања, коме је речено: по Исааку назваће ти се потомство. Пoмислио је да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га је и добио као слику. Посл. Јеврејима 11:17-19

Смештена на западној падини Har Yonah-а, у близини Назарета,‘Einot Amitai локација представља велику пећину уклесану у кречњачку стену. Археолози су у свом прелинарном ископавању открили камене судове различитих карактеристика, што сугерише да је пећина коришћана као фабричка хала. Док су судови, у смислу стоног посуђа за кување и служење хране обично били грнчарија, направљена претежно од глине, Јевреји у Јудеји и Галилеји током 1.в. хр. ере користили су и судове израђене од камена.

Открића у Капернауму, Назарету и другим градовима древног Израела приближавају нам атмосферу сцена описанх у Еванђељу. У којој мери се она могу непосредно повезати са библијским текстом?

Витсаида је место које је нестало. Убрзо после дешавања описаних у Еванђељу, Витсаиди се губи сваки траг. Место коме говоримо је једно од оних места која се најчешће спомиње у Новом завету, одмах после Јерусалима и Капернаума. Ово рибарско насеље на Галилејском језеру просто је нестало са историјске позорнице. Ранохришћански ходочасници су трагали за овом локацијом, али нису имали одредницу на основу које би је нашли. Данас постоје три различите локације у северној Галилеји које се предлажу као могућа места на којима се налазила древна Витсаида. Срећом, ми још једном можемо да преиспитамо изваштеје о Витсаиди. И не само у потрази за насељем из Христовог времена, већ у откривању богате историје која сеже све до времена цара Давида.

Према приповести Јована, људи су у овој бањи тражили исцељење. Наводно, први који би ушао у базен пошто се вода заталасала био је исцељен од своје болести. Према речима Еванђеља, одузети није могао да се довољно брзо спусти у води, те га је Христос исцелио учинивши га способним да хода.

Шта можемо да научимо од раних хришћана у вези са инкултурацијом Евађеља и каква би била реакција савремених верских лидера када би чинили оно што су чинили, по овом питању, хришћани првих векова?

Синоптичка еванђеља сведоче да се припрема за улазак Христа у Јерусалим одвија у атмосфери узварелих месијанских очекивања која су досегла врхунац. то се догађа у атмосфери најзначајнијег и симболиком богатог празника Пасхе који није био само прилика за окупљање великог броја Јевреја из матице и дијаспоре у Јерусалиму, већ је био подсетник на прошла дела божанских избављења и израз наде у избављење у будућности. У једној таквој атмосфери, улазак на магарету у Јерусалим човека који наговештава „своју месијанску кандидатуру“ бројним знамењима (чудесним делима) и проповедима није могао да буде непримећен и не повезан са старозаветним пророштвом. Јасно је да је не само народ у Христовом уласку на магарету у Јерусалим, већ и његови противници (Мт 21:10-11; Лк 19:39-40), препознали сцену која је несумњиво у тесној вези са пророштвом Захаријиним. Да ли су једнино ученици пропустили да виде ову везу, или речи ап. Јована не разумеше ученици његови говоре о нечем другом?