Нови Завет

Смештена на западној падини Har Yonah-а, у близини Назарета,‘Einot Amitai локација представља велику пећину уклесану у кречњачку стену. Археолози су у свом прелинарном ископавању открили камене судове различитих карактеристика, што сугерише да је пећина коришћана као фабричка хала. Док су судови, у смислу стоног посуђа за кување и служење хране обично били грнчарија, направљена претежно од глине, Јевреји у Јудеји и Галилеји током 1.в. хр. ере користили су и судове израђене од камена.

Открића у Капернауму, Назарету и другим градовима древног Израела приближавају нам атмосферу сцена описанх у Еванђељу. У којој мери се она могу непосредно повезати са библијским текстом?

Витсаида је место које је нестало. Убрзо после дешавања описаних у Еванђељу, Витсаиди се губи сваки траг. Место коме говоримо је једно од оних места која се најчешће спомиње у Новом завету, одмах после Јерусалима и Капернаума. Ово рибарско насеље на Галилејском језеру просто је нестало са историјске позорнице. Ранохришћански ходочасници су трагали за овом локацијом, али нису имали одредницу на основу које би је нашли. Данас постоје три различите локације у северној Галилеји које се предлажу као могућа места на којима се налазила древна Витсаида. Срећом, ми још једном можемо да преиспитамо изваштеје о Витсаиди. И не само у потрази за насељем из Христовог времена, већ у откривању богате историје која сеже све до времена цара Давида.

Према приповести Јована, људи су у овој бањи тражили исцељење. Наводно, први који би ушао у базен пошто се вода заталасала био је исцељен од своје болести. Према речима Еванђеља, одузети није могао да се довољно брзо спусти у води, те га је Христос исцелио учинивши га способним да хода.

Шта можемо да научимо од раних хришћана у вези са инкултурацијом Евађеља и каква би била реакција савремених верских лидера када би чинили оно што су чинили, по овом питању, хришћани првих векова?

Синоптичка еванђеља сведоче да се припрема за улазак Христа у Јерусалим одвија у атмосфери узварелих месијанских очекивања која су досегла врхунац. то се догађа у атмосфери најзначајнијег и симболиком богатог празника Пасхе који није био само прилика за окупљање великог броја Јевреја из матице и дијаспоре у Јерусалиму, већ је био подсетник на прошла дела божанских избављења и израз наде у избављење у будућности. У једној таквој атмосфери, улазак на магарету у Јерусалим човека који наговештава „своју месијанску кандидатуру“ бројним знамењима (чудесним делима) и проповедима није могао да буде непримећен и не повезан са старозаветним пророштвом. Јасно је да је не само народ у Христовом уласку на магарету у Јерусалим, већ и његови противници (Мт 21:10-11; Лк 19:39-40), препознали сцену која је несумњиво у тесној вези са пророштвом Захаријиним. Да ли су једнино ученици пропустили да виде ову везу, или речи ап. Јована не разумеше ученици његови говоре о нечем другом?

Све књиге Новога Завета написане су на грчком језику, али на ком језику је проповедао Христос и апостоли? Језик који се говорио у Палестини после повратка Јудејаца из вавилонског ропства, био је арамејски... На који начин су ова два језика кооегзистирала у процесу настанка Новог завета? Да ли су све књиге Новог завета писане на грчком језику истог лингвистичког квалитета и које се и чиме издвајају?

Захарија пак рече анђелу: по чему ћу то познати? Ја сам, наиме, стар а и жена ми је у годинама. Марија рече анђелу: како ће то бити, кад не знам за мужа? Слични догађаји, слична питања, различите последице... Зашто?

Испод највећег сачуваног дела бик-стеле налазио се базалтни базен; стела је била повезана са овим базеном иза кога је стајала пре разарања. Око базена су била два камена пехара, сваки постављен на три ногара. Они су највероватније служили као кадиони олтари, слични онима који су пронађени и на другим локацијама, а који се датирају у 8.в.пре Хр.

Ове речи псалма представљају не само снажну поетску слику којом човек изражава своје уверење у неприкосносвеност божанске заштите, већ и величанствено пророштво о Великом Пастиру који душу своју полаже за овце своје (Јн 10:11.14.17-18), Пастиру који силази у бездан смрти да би из њега извадио залутало јагње, Цара који силази са свог небеског трона да би на њему направио места за своје сапрестолнике.