ЗНАЧАЈНO АРХЕОЛОШКO ОТКРИЋE НА ПАЛЕСТИНСКИМ ТЕРИТОРИЈАМА
19 Јануар 2023
Према саопштењу палестинских власти у Гази, пронађено је између 60 и 80 античких римских гробница. Отворена су само два гроба; један је садржао скелетне остатке и неколико глинених посуда. Према палестинској истраживачици из Министарства за антиквитете и туризам (Palestinian Ministry of Antiquities and Tourism) под управом Хамаса, Хијам ал-Битар (Hiyam al-Bitar), пронађене су 63 гробнице. Раније ове године откривено је римско гробље са двадесет китњасто украшених гробова који се датирају на почетак хришћанске ере. Газа је богата антиквитетима јер је била важно трговачко место за многе цивилизације, још од старих Египћана и Филистејаца описаних у Библији, преко Римског царства и крсташких ратова. Међутим, недостатак финансирања, укључујући и туризам, ограничава могућност ископавања локалитета у појасу Газе који је блокиран од стране Израела откако је Хамас дошао на власт 2007. године.
17 Јануар 2023
Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA), Израелска управа за националне паркове (Israel National Parks Authority) и Фондација града Давида (City of David Foundation) са задовољством објављују почетак ископавања историјске Силоамске бање у Јерусалиму. Силоамска бања, која се налази на јужном крају Давидовог града, у оквиру Националног парка Јерусалимске зидине (Jerusalem Walls National Park), је археолошко и историјско налазиште од националног и светског значаја. Према Библији, бања је први пут изграђена у 8. в. пре Хр. у време владавине цара Језекије, пре неких 2.700 година, као део водоводног система Јерусалима. Откривена је северна и део источне стране базена. Периметар бањског базена је био степенасти, омогућавајући купачима да седе и уроне у воду базена. Паралелно са вршеним ископавањима почеле су припреме за археолошка ископавања под водством IAA која ће обухватити цео простор. Иако је Силоамска бања из периода Другог храма откривена 2004., место ранијег Силоамског базена остаје непознат. Херсхел Шанкс уредник Biblical archeology review истражио претпоставке о тој локацији у тексту објављеном 2017. год. Полазећи од података познатих из библијског текста (2Цар 20:20; 2Дн 32:2–4), он изнео неколико претпоставки. Њихову тачност ће потврдити или оповргнути ископавања која следе.
Камен прага висок 2м из 9-8. в. пре Хр. ископали археолози у древном ирачком граду Нимруд. Ово је прво велико ископавање локалитету након што га је уништила Исламска држава (ИД) 2016. год. Тим археолога Универзитета Пенсилваније (University of Pennsylvania) предводи Мајкл Данти (Michael Danti) и они су са ископавањима почели у октобру ове године. Семирамида је у новије време, оправдано или не, препозната као архетип вавилонске блуднице описане у новозаветној Апокалипси. Историјски, била је током 9-8. в. пре Хр. регент свог сина, да би је (не зна се како) измештени миленијума унатраг и повезали са Нимрудом (Невродом) легендарним, оснивачим месопотамијских царстава (Вавилоније и Асирије) успостављених на подручју раније сумерске цивилизације и њених градских центара Ореха (Урук), Акада (Архад), Асура, Ниниве, Равота и Халаха (Пост 10:8-11). Библијски писац, међутим, говори о Невроду, али ништа не говори о његовој мајци, супрузи, сестри или било којем женском лику из његовог окружења. Занимљиво је, такође, да библијски писац наведене градове чије је оснивање и постојање каткад удаљено миленијумима смешта у исто време и повезује са Невродом/Нимрудом као оснивачем који је означен као први велможа/силник постпотопне Месопотамије. Ово нас наводи на закључак да писање библијског писца није историјско (у смислу фактографије) већ богословско тј. да он сажима миленијуме историје повезујући их са идејним оснивачем Невродом/Нимродом, што је можда име за једну другу, историјски познату, личност - Саргона Великог, оснивача првог месопотамског царства Акада, оног ко је први под своју власт ставио не само сумерске градове-државе, већ и шири регион унификује у политичком и верском смислу. Можда је историјска Самму-рамат баш због ових детаља преображена у легендарну Семирамиду. Међутим, на питања као што су: ко је она заиста била, вешт дипломата или жена обележена трагичном љубавном причом, да ли је владала чврстом руком или заводљивим телом? можда никада нећемо имати конкретан одговор. Нова истраживања у палати Нимруда, можда ће дати неке одговоре или макар смернице, али и без њих можемо да кажемо је да је учинила нешто изузетно – у критичном тренутку је преузела полуге власти, стабилизовала је империју и оставила је у наслеђе свом сину. То је било толико неуобичајено и упечатљиво да је остало у памћењу не само једног народа. Чак и након њене смрти, предање о њој је наставило да живи и да се развија у сваком новом покољењу.
05 Јануар 2023
Прва светска урбана државна друштва развила су се у Месопотамији, данашњем Ираку, пре неких 5.500 година. Тзв. посуде са закошеним ободом (beveled rim bowl, BRB) представљају њихов симбол јер су, заправо, прве керамичке посуде које су се масовно производиле. Њихова функција и храна која је у њима држава била је предмет академске дебате дуже од једног века, дебате чије се окончање назире после објављивања рада у Journal of Archaeological Science.
01 Јануар 2023
Током ископавања у оквиру пројекта Стазама јудејских краљева (Judean Kings’ Trail Project) који спроводи Израелска управа за старине (IAA) ископана је пећина у лахишким шумама јудејске низије у близини Јерусалима. Ово је гробна пећина повезана са именом Саломе, енигматичне личности еванђелских приповести и сматра се једним од највећих и најзначајнијих погребних комплекса Израила са почетка хришћанске ере. Откривене су фотографије са ископавања у древној гробници у Израелу за коју се тврди да је почивалиште бабице присутне на Исусовом рођењу, пружајући фасцинантан увид у оно што се сматра једном од најимпресивнијих гробних пећина у земљи. IAA је објавила слике након археолошких радова који су дали нове увиде у пећину стару 2.000 година, за коју се тврди да је место сахране Саломе, која је, према неким хришћанским предањима, помогла у рођењу Исуса.
Древни град, познат као Tel Fara’een - Хумка фараона - у провинцији Кафр Ел-Схеикх (Kafr El-Sheikh Governorate) у Египту, и даље открива своје тајне. Храм Буто је био свето место посвећено богињи Ваџет и био је важан културни и верски центар током праисторијског Египта, од палеолита до 3100. год. пре Хр. Наиме, пронађени су археолошки докази који сугеришу да је Буто био насељен отприлике пет векова током египатског прединастичког периода (5.500 до 3.100 пре Хр.). Нова открића на локацији и њихово тумачење може се показати значајним за разумевање религијског света Египта са којим је библијски Израил био у снажној интеракцији још од времена праотаца Израила све до новозаветног периода.
24 Децембар 2022
Тада су многи који су тражили правду и правду сишли у пустињу да тамо живе... јављено је краљевим службеницима и војницима у Јерусалиму у Давидовом граду да су људи који су одбацили краљеву заповест сишли у скровишта у пустињи. Многи су их гонили и сустизали; улогорише се наспрам њих и спремаше се за борбу против њих у суботу...“ (1Мкв 2:29–37). Макавејски устанак је један од кључних догађаја који је уродио последњим периодом независности античке Јудеје. Године борбе и деценије правих ратова најпознатије су по величанственом очишћењу и обнови јерусалимског храма у спомен којих се, управо ових дана, празнује Ханука – један од најзначајнијих јеврејских празника. Овогодишње предпразништво увеличала су два значајна археолошка налаза повезана са поменутим догађајима.
Научници су употребом иновативне мобилне ласерске технологије утврдили да је злато древне Троје, Полихронија и Ура истог порекла. Откако је Хајнрих Шлиман открио Пријамово благо у Троји 1873. год., порекло злата је мистерија. Професор Перничк и међународни тим су сада успели да докажу да благо потиче из секундарних наслага као што су реке, а његов хемијски састав није само идентичан са златним предметима из насеља Полиохни на Лемносу и из краљевских гробница у Уру. у Месопотамији, али и са предметима из Грузије. Студијa: Portable laser ablation sheds light on Early Bronze Age gold treasures in the old world: New insights from Troy, Poliochni, and related finds недавно објављена у Journal of Archaeological Science. За библијски контекст од нарочитог значаја је чињеница да су у истраживању испитивани и артефакти из Ура, сумерског града јужне Месопотамији (данас Ирак) и који је, на Божији позив, напустио праотац Авраам упутивши се ка Ханану, земљи Обећања. Ур је био значајан лучки град у Персијском заливу који је започео, највероватније, као мало село у убаидском периоду месопотамске историје (5000-4100. пре Хр.) битан град град до 16. в. пре Хр. и готово непрекидно насељена локација 450. год. пре Хр. Место је постало познато 1922. год. када је Сир Леонард Вули (LeonardWooly) ископао рушевине и открио велику посмртну јаму краљевске гробнице (сложени гробни комплекс). Откриће заједничког порекла злата и места његове обраде, које Ур повезује са анадолском Тројом, долином Инда и Грузијом указује да је на овом подручју постојао веома развијем систем кретања и трговине који је вероватно користио (а могуће делом и унапредио) и номадско-породични клан праоца израилског народа и монотеистичких религија, Авраам.
Археолози су ископали огромну погребну зграду на археолошком локалитету Герза у Фајуму (Египат). Откривени су ретки артефакти, а збирка портрета мумија представља прво такво откриће после више од 100 година. Унутар једног од дрвених ковчега истраживачи су пронашли ретку статуу од теракоте богиње Изиде-Афродите, велике богиње плодности повезане са браком, порођајем и поновним рођењем. Изида је једна од значајних личности мита, играч у позадини, али са кључном улогом што је често била стварна позиција великих вољених жена фараона. Њено име је грчко читање египатског Асет или Есет у значењу трон. Мистеријско тумачење Изида-Озирис култа води као преображају култа плодности (реке Нил која као персонификација Озириса оплођује земље Египта које персонификују Изиду) на лични ниво где се вода препознаје као животодавни елемент који утажује жеље заслужних покојника са оне стране смрти. Изида је страствена и пожртвовавана љубавница, вољена супруга и супруга која безрезервно воли, али и мајка-заштитница. У хришћанској варијанти она губи сензуално-сексуалне атрибуте, али њен мајчински архетип се задржава, макар судећи према ликовним представама. Ово се, свакако, може посматрати на различите начине. И док се у извесним круговима протестаната узима као доказ паганских корена традиционалног хришћанства, може се посматрати и као сведочанство о способности хришћана да усвоје најплеменитије из предхришћанских религија укључујући и идеал мајке коју ће блаженом звати сви нараштаји, а који је представљен не само у еванђељима (Мт 1:18-25; Лк 1:26-56; 2:1-52; Гал 4:4), већ и у последњем библијском спису, Откривењу. То је спис који, користећи митске слике, раздваја сензуално-сексуални и ратнички аспект древних богиња (Отк 17:3-6) од материнско-заштитиничког (Отк 12:1-17).
Пре него су та усмена предања преточена у писане наративе, прозног или поетског облика, она су добили свој ликовни израз о чему сведочи пећинско сликарство чији примери (распростри од Океаније до Европе) сежу десетине миленијума пре Хр. Уследило је нешто млађе рељефно сликарство чији примери су препознати широм древног Оријента, а најзнаменитији су Гобекли Тепеа (GöbekliTepe), Карахан Тепеу (KarahanTepe), Невали Чорија (Nevali Çori)... Овим знаменитим местима недавно се придужио и праисторијски комплекс Сајбурч (Sayburç), налазиште на југоистоку Турске у провинцији Шанлиурфа (Şanlıurfa) удаљено отприлике 56км источно од Еуфрата и око 32км северно од границе са Сиријом. Сцена истиче моменте повезане са вредностима заједнице, пре свега плодност изражену кроз нагласак фалусних момената, и сусрет са опасностима оличеним у дивљим зверима