The Milestones

Ископавајући локацију древне престонице Хикса у Египту, Аврариса (савр. Tellel-Dab’a), археолози су 2011. год. наишли на језиву сцену. У јами изван зида градске палате пронашли су дванаест скелетних остатака шака које су биле постмортално одстрањене са тела као, претпоставили су археолози тада, ратни трофеји. Много информација о животима, навикама и историји древних Египћана приказано је на зидовима храмова и гробница, и забележено на папирусима али не и нужно реалистично. Иконографски и књижевни извори из древног Египта приказују и хвале фараона као победничког војсковођу. Понављајући пропагандистички мотиви односе се на војнике који фараону поклањају одсечене десне руке непријатеља како би освојили „злато части“ престижну награду, првенствено у облику ланца од златних перли. Ово је први пут да су остеолошки анализиране одсечене десне шаке 12 особа. Остеолошка анализа не само да подржава постојећу археолошку интерпретацију већ и даје више детаља у вези са праксама узимања трофеја у древном Египту.

У тренутку када је за нама празник Цвети, празник када је Христос ушао у Јерусалим на магарету, из Израела нам стижу вести о великом поштовању које су Ханана становници позног Бронзаног доба имали за ову животињу, а који су откривени на археолшком налазишту које може да нам "својом причом" осветли атмосферу у којој су смештени догађаји описани у библијским наративима.

Да ли можете да замислите Саудијску Арабију као област бујних ливада ливада на којима пастири напасају стада коза и говеда док посматрају ловце који крећу у организованим групама како би ловили газеле сусрећући се успут са крдима слонова или нислским коњима који користе оближња језера као своје станиште? Иако је ово тешко замислити, научници су утврдили да је регион заиста личио на такву област, премда и тада склону честим сушама које су постојале све дуготрајније. Управо те климатске промене, према схватањима научника биле су разлог због којег су настале, пре око шест-седам хиљада година монументалне неолитске грађевине чији су остаци привукли пажњу научника 70-тих година прошлог века. Истраживачи су их уочили, али је тек 2017. год. документовано њихово откриће научним радом. Пун обим ових структура на Арапском полуострву откривен је истраживањима из ваздуха, а од 2019. год.започето је са непосредним ископавањима која су открила да су неколико хиљада година пре него што су се пирамиде подигле над древним Египтом, људи који су живели на Арапском полуострву направили другачију врсту чуда и да је то чудо имало своје религијско исходиште.

Тада [Хирам из Тира] сали море. Десет лаката је било од једног краја до другог. Пет лаката дубоко, а обим његов тридесет лаката, врпцом измерено. 1Царевима 7:23

Слушај реч Господњу. Видео сам Господа како седи на престолу свом, а сва војска небеска стајала му је са десне и са леве стране (1Цар 22:19 уп. 2Дн 18:18). И као што се не може избројати војска небеска, ни измерити песак морски, тако ћу умножите семе слуге свога Давида и левите који му служе (Јер 33:22). Распашће се сва војска небеска. Небо ће се као свитак савити. Паде сва војска његова, Као што лист лозе пада, Као што лист смокве пада (Ис 34:4). Ти си једини Господ, Ти створио небо и небеса над небесима, са свом војском њиховом, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима. Ти све то оживљујеш, и војска небеска ти се клања (Нем 9:6)

Археолози су вршили истраживање у Јерменији и открили су мистериозну гробницу из Бронзаног доба у којој се налази пар који је преминуо заједно. Унутар древне добро очуване гробнице научници су пронашли два скелета и остатке два гробна места. У гробницу су похрањени и величанствени златни артефакти. Златну гробницу, место сахране је ископао пољско-јерменски тим археолога на месту Метсамор. Овде се у древности налазило важно верско и економско средиште региона које се развило у град са много храмова и светилишта, утврђен цитаделом и киклопским зидинама, и напредном економијом заснованом на металуршкој производњи.

Мегидо је познат по изведеници Армагедон (Гора Мегидо), апокалиптичком топониму последње битке у историји света. Историјски, Мегидо је древни град, чији остаци чине Тел (археолошку хумку) у северном Израелу у близини кибуца Мегидо. Током Бронзаног доба ханански град-држава, насељен семитском популацијом у региону Јужног Леванта био је значајан трговински центар на путу ка Кармелу у долини Језраел. Током ових периода, град је достигао свој врхунац величине, становништва и богатства, уз улагања у монументалну архитектуру укључујући палате, храмове, утврђења и капије. Данас захваљујући новом проналаску знамо да је Мегидо био моћан, насељен ханански град довољно напредан да се у њему изводе ризичне операције мозга.

Насеље је откривено 2019. год. и од тада се интезивно ископава. Нова истраживања потврђују да је ово праисторијско насеље са почетка неолита највеће икада откривено у Израелу и на ширем подручју јужног Леванта. Налази се у близини савремног града Мотца (Motza) и представља величанствено откриће како због величине тако и због очувања материјалне културе, рекао је Јакоб Варди (Jacob Vardi), кодиректор ископавања испред Израилске управе за антиквитете (co-director of the excavations, Israel Antiquities Authority, IAA).

Фебруар 2023. год. био је археолошки необично богат месец. Бројни налази са подручја библијског света привукли су пажњу научника, а два која ми издвајамо повезана су са подручјем древне Месопотамије и датирају се у време Сумера. Пронађена је, наиме, сумерска пивница, тарвена чија старост сеже 5000 година унатраг. Други налаз, нешто млађи из периода неосумерске ренесансе сматрамо најзначајнијим проналаском овог месеца и повезан је са именом краља Гудее – остаци краљевске палате, и још значајније, храма чије је грађене описано у знаменитим цилиндрима повезаним са именом овог владара, књижевним остварењем које је поставило образац храм-градитељског жанра, веома значајног за разумевање Библијских одељака. Друго по значају сматрамо истраживањео вези између древних таблица проклетстава и текстова последњег новозаветног списа, Откривења Јовановог.

Папирус са детаљном платом римског легионара, датиран у 72. год. хр. ере. пронађен је у остацима древног зилотског утврђења, Масади. Ретки свитак, писан латинским језиком, један је од 14 истојезичких текстова од којих су сви исписани на папирусу сем једног писаног на пергаменту. Конкретни документ се сматра најбоље очуваним латинским папирусом из Масаде и једним од само три текста на бази којег се може реконструсати легионарска плата. Изненађујуће, детаљи показују да су одбици скоро премашили плату војника. Док овај документ даје само увид у трошкове једног војника у одређеној години, јасно је да у светлу природе и ризика посла, војници нису остајали у војсци само због плате. Да ли могући (и вероватни) послови и алтернативни извори прихода могу да објасне поруку коју им је упутио св. Јован Крститељ?