The Milestones

Египатске власти јављају да су у Луксору пронађене гробнице за које се сматра да садрже посмртне остатке припадника царске породице из времена 18. династије (око 1.500 год. пре Хр.). Гробницу су откопали египатски (из египатског Врховног савета за антиквитете) и британски (Универзитета у Кембриџу) истраживачи на западној обали реке Нил, на око 650км од Каира, рекао је Мостафа Вазири, шеф египатског Врховног савета за антиквитете истакавши да први елементи који су до сада откривени унутар гробнице изгледа указују на то да датира из 18. династије фараона Ехнатона и Тутанкамона. Ова династија окончана је 1292. год. а током њене владавине Египат је прошао кроз драматичан период великог успона и пада, који је праћен религијско-политичким превирањима. Откривени су и остаци стамбеног комплекса из римског периода у Луксору.

„Узмите било које приручнике студената археологије на универзитету и имате одељак о древном Гирсуу и прочитате да ништа није остало, археологија је у суштини ископана, и то је оно што су ми рекли када сам био студент. Увек сам осећао да је то песимистички поглед. Ако сте имали скуп нових алата (и) технологије, можете се вратити на она оштећена ископавања из 19. в“ – сећа се Др Себастијен Реј додајући да већина стручњака и могућих покровитеља није делила његово схватање – „Сећам се када сам почео 2016. нико ми није веровао. Сви су ми у суштини рекли: ’О, не, измишљаш, губиш време, трошиш средства британске владе, Британског музеја‘ – то су ми говорили.“ Ипак, захваљујући својој истрајности и неколицини оних који су га подржалали поменути стручњак је недавно дошао до величанственог открића које ће, уколико би себи дозволили да претпостављамо, вероватно бити једно од десет најзначајнијих открића у области библијске арехеологије ове године, а можда и једно од сто открића које ће обележити ову деценију.

Јануар ове године обележен је са два значајна открића која се тичу непосредно библијске археологије и са два открића која се тичу археологије библијског света, а која указују на динамику и шире међусобне утицаје у области древног Средоземља којој је припадала и територија Израила. Наиме, Открића са древног Крита нам пружају увид у необичну друготрајност минојско-оријенталне и микенско-критске традиције (препознатљиве у пракси сродничког брака) која је изнедрила и Иклаину, величанствену престоницу микенског краљевства Пилос. Открића древног града омогућавају нове увиде у организацији микенске Грчке. Истовремено две плоче исписане клинастим писмом пре око 3800 година пронађене и савремном Ираку откривају претке Израила и њихов заборављени језик, а још старији трагове сумерске пивнице откривају навике људи са тог древног подручја

Књига мртвих се јавља у много преписа, али ово је један од најдужих познатих преписа овог древног списа и његов значај је у томе што може да расветли неке од детаља египастких веровања у вези са смрћу, као и да употпуни наша сазнања о погребним обредима практикованим у овој миленијумској империји. Радови на конзервацији су већ завршени, а папирус се тренутно преводи на арапски објављено је на дан египастких археолога (14. јануар).Пре конзервације научници су претпостављали да је папирус дуг 9м, али тек након потпуне рестаруације постао је познат његов потпуни обим.

Колекција од осам нојевих јаја старости између 4 и 7,5 миленијума откривена у близини древног огњишта у јужном Израелу. Огњиште је део кампа праисторијских номада који су иза себе осим заиста посебне колекције нојевих јаја оставили спаљено камење, кремен, камено оруђе и уломке грнчарије. Предмети су изутетно добро очувани иако су згњечени. Очувању материјала вероватно је допринело што је номадски логор смештен у окружењу пустињских дина Негева, оријентисан ка пољопривредним пољима Be’er Milka које користи пољопривредна заједница Мошав у јужном израелском региону Рамат Ха Негев.

Убрзан развој природних наука, технологије, хемије и биологије свој јединствен допринос даје на пољу медицине. Медицина, пак, будући усмерена на човека не може се, једноставно, подвести под природне науке, већ је самим објектом свог интересовања и деловања хуманистичка наука или, макар, то треба да буде. Као таква, она је неминовно од својих самих почетака повезана са етиком, а у новије време и са биоетиком, односно проблемима које пред нас ставља управо развој природно-научног сегмента медицине са свим својим – некада не замисливим – могућностима.

Резултат рада учесника истраживачког пројекта који је водио др Михаел Холшчер (Dr. Michael Hölscher) са Католичког Богословског Факултета Универзитета Јоханес Гутенберг у Мајнцу (Faculty of Catholic Theology Johannes Gutenberg University Mainz, JGU) је указивање на сличности у описима и фразама између древних таблица проклетства и одељака из последње књиге Новог завета, Откривења (Апокалипсе). Поменуте сличности навеле су неке да закључе да су хришћани првог века не само користили магијско-религијски образац паганских религија, "бацајући" проклетства на своје непријатеље, пре свега персонификоване у политчком систему римске империје, већ и да су се при томе окретали паганским божанствима, управо онима која су поштовали они са којима су били у сукобу. Овај, наизглед аспсурдни закључак, неминовно произилази из наведеног истраживања или постоји и могућност и другачијег схватања чињеница које је предмет истраживања?

Археолози у Ираку ископали 5.000 година стару таверну још увек заливену храном. На локацији су откривени остаци клипа, древног глиненог фрижидера званог зир, пећницу и оставу у којој је још било хране. Пиво је једно од најстаријих пића које је познато људском роду. Први пут се јавља у 13. миленијуму пре Хр., а његова масовна производња откривена 2021. год. у Египту и повезана је са крајем 4. или почетком 3. миленијума пре Хр. Откривено постројење давало је хиљаде литара пића које се користило највероватније на дворовима обласних краљева Египта. Пиво је употребљавано у краљевским ритуалима, односно обредима којима је истицан значај и (божанска) улога краља. Слично је вероватно било и у Месопотамији, што потврђује и приповест о легендарној Кубаби, крчмарици која је постала краљица древног Киша нахранивши рибара и подстакнувши га да улов принесе у храму. То је одобровољило Мардука који је поверио Кубаби, чуварки таверне, суверенитет над целим светом. Тако је Кубаба краљевство задобила у замену за скромни оброк, нешто хлеба и мало воде (сировине за прављење пива) дат рибару.Причу не треба читати ни превише критички а ни романтичарски. Кубаба је, стога, у најмању руку била успешна пословна жена, а вероватно и припадница племства која се бавила производњом и дистрибуцијом цењеног божанског пића. Временом је из историје измештана у легенду и мит. Њена деификација није била ограничена на Сумер, ни чак ни на Месопотамију. Хетити су је поштовали као заштитиницу сиријског Каркемиша док је у грчко-римском свету постала позната под именом Кибела (Цибела), велика мајка богова. Библијски Израил није био изузетак у погледу места које је давао пиву. Пиво у Библији има истакнуту улогу иако се то не може закључити из постојећег српског превода (Бр 28:7-10; ПрСол 31:6; Ис 24: 9). Археолози захваљујући пажљивој анализи постављања пећи и жрвања на подручју древног Израила закључили да су главни пивари заправо биле жене и да су жене, као једно од значајнијих задужења - можда и најзначајније - имале производњу пива у својим домовима који су били основни простор њиховог деловања. Свет се изгледа није много променио по питању својих идеала, схватања друштвених улога и идеала живота.

Асириолози, учењаци посвећени проучавању древних језика као што су акадски, сумерски, еламитски, арамејски и угаритски често месеце и године труда улажу како би дешифровали древне изворе, реконструсиали историју, културу и веровања древних становника Оријента. Ретко када су у жижи интересовања, али када се то деси често је разлог откриће за право славље. А откриће двојезичне таблице, коју пореде са открићем розета-камена, која садржи древни акадски текст упоредно са текстом на дуго непознатом аморејском језику, чије је чак и постојање оспоравано у научним круговима, јесте разлог за слављење.Томе доприноси и очигледна повезаност овог древног језика са библијским јеврејским језиком, као и вероватноћа да је то био језик праотаца Израила, Авраама, Исаака и Јакова

Крај децембра 2022. и почетак јануара 2023.год. обележила су сазнања о новим октићима на Криту. Једно од њих се тиче престонице из времена позног Бронзаног доба, а друго, пак сеже у време које смо склони да пре повежемо са класичном Грчком. Узета заједно ова открића откривају миленијумски континуитет микенске цивилизације на овом егејском острву које је је било кључно за размену идеја у области Средоземља. Крит је наиме острво које је, захваљујући географском положају, било спона између древнијих цивилизација Оријента и чији су становници преузимали њихове тековине уводећи их на европски континент. Прво од новијих открића које ово потврђује јесте откриће нове престонице прве савезне државе античке Европе, вероватно обликоване по раније познатим обрасцима Месопотамије, Леванта и Ханана.