The Milestones

Археолози на Криту открили су древни римски одеон који је могао да се користи за догађаје као што су предавања, музичка такмичења и састанци градског већа. Ушушкане у планинској ували на југозападу Крита налазе се рушевине Лисоса, древног града чији су археолошки остаци доступни само морем или дугим пешачењем. Због своје изолованости, Лисос неколико деценија нису истраживали археолози. Међутим, новo истраживање у Лисосу открило је одеон, сличан модерним трибинама. Постојање оваквог објекта указује на просперитет града. Иако је ванредно значајан за разумевање историје Старог завета (што је јасно примећено у пратећој литератури), Криту као новозаветној одредници није посвећена дужна пажња. Крит је био једна од области која је посредством делатности ап. Павла рано упозната са хришћанском вером. Немамо много о тамошњој мисији, али чини се да Павле на ово острво доспева после ослобађања из свог првог заточеништва.

Пре неких 2700 година, за време јудејског цара Језекије, две групе копача које су радиле из супротних праваца исклесале су од камена тунел који је водио воду од извора Гихон, који се налазио изван Јерусалима, до језера Силоам унутар града. Тиме је становницима престонице обезбеђена вода. Исклесан у древним временима, тунел се сада налази у арапском насељу Силван, у источном Јерусалиму. Његово популарно име, Језекијин тунел и да треба да буде поистовећен са аквадуктон који се спомиње у 2Цар 20:20. Иако је недавно та идентификација оспоравана (види: https://bkcentar.rs/sr/blog/jezekijin-tunel-arheoloska-otkrica-zahtevaju-preispitivanje). Чини се да овај нови проналаз говори у прилог повезивања тунела са поменутим владарем који се спремао за опсаду асирских снага предвођених царем Сенахерибом (2Дн 32:30). Истраживачи верују да је овај фрагмент вероватно део много већег споменика. Фрагмент, мали на око, има огроман значај јер показује да су јудејски владари, као и други древнооријентални цареви Асирије, Вавилона, Египта..., имали натписе у монументалном стилу. Такав натпис, са именом библијских владара Јудеје и Израила, до сада није познат. То је водило схватању да цареви Јуде и Израила нису имали натписе у монументалном стилу да би забележили своја достигнућа. Ново откриће мења ту слику. То је веома важно откриће, које мења ток истраживања јер се веровало да јеврејски цареви никада нису подизали споменике у њихову част, за разлику од других древних источних култура. Јеврејски цареви се помињу у споменицима других култура, као у асирским, вавилонским и арамејским текстовима – али ово је први пут да монументални јеврејски текст помиње достигнућа једног цара, рекао је проф. Галил.

Скоро до краја октобра чинило се да ће у археолошким открићима у области библијског света доминирати Ирак, односно открића из масивних барељефа који су откривени на две различите локације. Ипак, на самом крајуна прво место су освојили резултати истраживања у области архео-магнетизма чија је могућност прецизног датирања показана управо на више локације древне Јудеје и Израила.

Значај овог открића библијску археологију је и у препознавању религијских и друштвених струјања у региону којем је припадало и подручје библијске Јудеје у међузаветном периоду, а које је било чест предмет отимања између сукобљених династија (Птоломеји и Антиоси) које су наследиле негда јединствено Александрово царство. Ова открића потенцијално могу да открију податке који ће нам осветлити време Макавејских устанака и доцније Хасмонејске власти, као и допринети разумевању атмосфере са почетка Новог завета.

Од клетви урезаних у олово до срећних зечјих шапа, амајлије дуго су давале увид у магијска веровања древних култура. Једно од таквих открића је миленијум и по древна амајлија која открива да су и поред званичног прихватања хришћанства, многи становници хришћанских земаља наставили са старим веровањима и древним религијским праксама. Да ли је кипарски палиндромом сведочанство само о упоредној егзистенцији званичног хришћанства и потиснутог, али и даље снажног паганства или можда пре о заосталим траговима одумирућег хришћанског гностицизма који је у себе умео да интегрише религије мистерија, повезане управо са именима поменутих божанстава и њихових дружбеница (Иштар, Ашера, Изида) које своју грчку верзију имају управо у Афродити, богињи чије је поштовање било дубоко укорењено на Кипру?

Геомагнетна поља забележена у 21 слоју археолошког уништења широм Израела које су реконструисали израелски истраживачи поклапају се, наиме, са библијским наративима о египатским, арамејским, асирским и вавилонским војним освајањима јудејског и израилског царства. Истраживачи са Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University) и Јеврејског универзитета у Јерусалиму (Hebrew University of Jerusalem) предводили су тим који је користио податке за развој поузданог новог научног алата за археолошко датирање. Алат је реконструисао правац и/или интензитет Земљиног магнетног поља забележеног у спаљеним остацима. На пројекту који је описан као научни пробој, радило је двадесет истраживача из различитих земаља и различитих специјалности. Указујући да је археомагнетизам је наука која се развија и која се показује све кориснијом у хронолошкој дебати, Јоав сматра да у блиској будућности, како се прикупи више података, то би могло помоћи да се оконча научна дебата не само о томе да ли су Давид и Соломон постојали (што је делимично већ утврђено) — већ и о томе да ли су њихова царства била тако добро успостављена и велика како Библија описује. Како наука напредује, тако расте и способност археолога и историчара да проучавају места и ствари које су људи оставили за собом пре много година. Они такође могу добити тачније датирање када је археолошки налаз први пут направљен.

Године 1884. новонасељени грчки православни хришћани желели су да на свом некадашњем месту подигну нову цркву св. Ђорђа. Прописно су очистили земљу изнад онога што је била древна црква и дошли до запањујућег открића: испод рушевина налазио се огроман мозаик тј. врло детаљна мапа. Иако оштећен, безбројни обојени фрагменти мозаика и даље су приказивали места широм Свете земље, укључујући Јерусалим. Тако је откривена најстарија позната мапа Свете земље. Патријарх Јерусалимски Никодим I је био обавештен, али реакција је изостала. Откриће је, заправом привукло пажњу грчких православних хришћанских власти у Јерусалиму, али је Јерусалим тада био под отоманском влашћу. Сложена политичка ситуација довела је до тога да је тек деценију по откривању мапе библиотекар Јерусалимске патријаршије Клеопа Коикилидес (Kleopas Koikylides) посетио је Мадабу како би се упознао са налазом. Одмах је схватио важност уметничког дела. Мозаици који су украшавали подове византијских цркава углавном су представљали градове и споменике и то сликама.

Археолози у Ираку открили су групу древних представа исклесаних на стенама пре 2.700. год. и то док су радили на обнови Макши капије у древној Ниниви, величанственој престоници Асирског царства (данас Мосул, Ирак) која је 2017. год. уништена од екстремиста Исламске државе који су је разарали уз употребу багера као древну иконичну представу и остатак предисламског света који су препознали као део идолатрије. Према званичницима Ирачког државног одбора за антиквитете и наслеђе (Iraqi State Board of Antiquities and Heritage), осам мермерних барељефа потичу из времена цара Сенахериба (вл. 705-681. пре Хр). Чини се да су градитељи капије део масивних рељефа уградили у капију испод нивоа земље, а да је у неком тренутку изгубљен и део који је био изнад. Сенахериб je по ступању на власт најпре учинио напор да разбије моћну групу принчева који су били у савезу против њега. Међу њима је био и Језекија, који је ушао у савез са Египтом против Асирије. Сходно томе, повео је веома моћну војску од најмање 200.000 људи у Јудеју, и опустошио је земљу са свих страна, заузевши и уништивши многе градове (2Цар 18:13-16 ; Ис 24:29 и 2Дн 32:1-8). Овај поход описао jeу својим аналима.

Археолошки парк укључује тринаест запањујућих монументалних скулптура, у камену исклесаних барељефа, које приказују цареве који се моле боговима. Барељефи су усечених у зидове канала за наводњавање који се протеже дужином од 10км у Фаиди (северни Ираку). Сматра се да су скулптуре настале пре 2700 година током владавине Саргона II (721-705 пре Хр.) и његовог сина Сенахериба. Панели су широки 5м и високи 2м. Проналасци као што је овај низ барељефа откривених у Ираку подсећају на древна времена... а потенцијално могу да увећају наша сазнања о веровањима повезаним са поменутим божанствима, култу и начину на који су се та веровања и култ рефлектовали у интеракцији древне Асирије и библијског Израила.

Археолошки парк укључује тринаест запањујућих монументалних скулптура, у камену исклесаних барељефа, које приказују цареве који се моле боговима. Барељефи су усечених у зидове канала за наводњавање који се протеже дужином од 10км у Фаиди (северни Ираку). Сматра се да су скулптуре настале пре 2700 година током владавине Саргона II (721-705 пре Хр.) и његовог сина Сенахериба. Панели су широки 5м и високи 2м. Проналасци као што је овај низ барељефа откривених у Ираку подсећају на древна времена... а потенцијално могу да увећају наша сазнања о веровањима повезаним са поменутим божанствима, култу и начину на који су се та веровања и култ рефлектовали у интеракцији древне Асирије и библијског Израила.