Египат

"Долазим као онај који обожава Атона, јединог живог бога, господара сунчевих зрака, створитеља светлости који се уздиже на небу и обасјава Две земље, који себе ради оживљава свет који је створио разгонећи таму, дарујући зраке своје, тако да је земља испуњена његовом љубављу. Трава и дрвеће њишу се пред тобом и становници вода поскакују пред лицем твојим." Ове речи су по Акхенатоновој заповести уклесане у зидове гробнице једног од његових најмилијих слугу. Оне су само један део богатог песничког опуса фараона интелектуалца. Атенизам је био веома ексклузивистичка религија. Владарска породица и то пре свега цар сматран је јединим посредником између човека и Бога...

Многе културе имају своје легенде и митове, повезане са краљевима оснивачима. Понекад су то и љубавне приче које укључују мотиве страсти, љубави, издаје и оданости, баш као што то чини и легендарна приповест о краљу Артуру, оснивачу британске монархије. Једна од таквих легенди, измештена још даље, у мит је и приповест о Озирису, вероватно једном од најранијих краљева Египта који је временом деификован. Мит о њему, његовом љубоморном брату Сету, њиховој сестри и супрузи Изиди и престолонаследнику Хорусу је формативни мит Египта у којем се рефлектују елементи древнооријенталних митова у којима природне мене бивају персонификоване и повезане са божанствима плодности. Ипак, чини се да египатски мит има значајне карактеристике које га везују са историјом.

Током истраживања археолози су пронашли два нова панела подног мозаика у касноримској (5. в) синагоги у Хукоку, древном јеврејском селу. На једном панелу је приказана Нојева барка са паровима животиња, као што су лавови, леопарди и медведи. На другом панелу приказани су војници које гутају велике рибе, окружене преврнутим кочијама на раздвајању Црвеног мора. Такве слике су изузетно ретке у том временском периоду, каже директорка ископавања Џоди Магнес (Jodi Magness) са Универзитета Северне Каролине у Чепел Хилу (University of North Carolina at Chapel Hill), чији рад је финансирало Национално географско друштво (National Geographic Society).

Клима која је претходила стварању првих краљевстава у Египту и његовом уједињењу под Првом египатском династијом, као и географија била је потпуно другачија него што је то данас. Облашћу Египта око Нила доминирале су мочваре, непроходно, неплодне и, неретко веома опасне. Временом, са порастом температуре у области долази до исушивања мочваре. Појаљују се прва алувијална острва богата флором и фауном, погодна за лов и земљорадњу. То је тренутак који је означио стварање услова за живот и напредак древног Египта. Овај моменат је овековечен у бројним египатским митовима који говоре о појављивању првобитног копна из безданих и бесплодних праисконских вода. У раној египатској историји, олтари су подизани на узвишењима која су фигурирала као подсетник на примодијално копно, било да су та узвишења била природна или су била вештачке хумке. Доцније, у египатским храмовима узвишена платформа у најсветијем делу храма, на којој се налазио кип божанства, имала је исти смисао. Пирамиде и облесци Египта, ти величанствени споменици који су опстали до наших дана, били су архитектонски израз овог истог веровања, као историјског искуства које се повезивало са боговима, пре свега благотворним дејством Сунца, било да се оно називало Ра, Атон или Амон.

У својим бројним варијацијама, прича о Озирису, Сету и Хорусу није само мит о краљевствима, већ и објашњење и оправдање космичког и друштвеног поретка, својеврсна историзација мита о стварању и поретка (маʼат), са једне стране и општег древнооријенталног мита о божанствима плодности, њиховој смрти и васкрсењу, са друге. Та историјазација је, свакако, делимична јер није повезана са конкретним и непоновљивим историјским догађајем, како је то препознатљиво у јудаизму и хришћанству, већ са типским догађајима који су се у различитим варијацијама понављали кроз египатску историју.

Овомесечне вести укључују три открића у вези са именима која су се у древом свету сматрала божанским: Ваал, Хорус и ЈХВХ.

Протеклог месеца објављене су три значајне студије које се односе на древни Египат, Митани, Кипар и Израел. Сматрамо да су ово три најзначајнија открића у археологији библијског света током фебруара 2022. год.

Историја древног Египта, до Александрових освајања, трајала је више од три миленијума. Ова светска империја је током тог периода доживела многе променеали једна од константи у миленијумској историји земље Нила био је положај жена. Жене су у древном Египту имале право да се разведу и да буду наследнице мираза и чак и да управљају имањем умрлог супруга. У неким периодима идентитет се преносио кроз женску линију и стога није чудно да је и наследство било повезано са линијом мајке. Погребна уметност указује на висок положај која жена заузима уз свог супруга али ипак је осликавана тако да се укаже да мушкарац има првенство и да је жена његово власништво (добро поље) које треба да се култивише. Ипак, мушкарац је имао дужност да воли своју супругу више од целог света и да је чини срећном до саме смрти. Своју љубав је показивао тако што јој је обезбеђивао обиље хране, прелепе хаљине и миришљава уља. Рамзес III, нпр. као посебно достигнуће своје владавине, препознаје то што је омогућио да жена може слободно да путује без страха да ће бити нападнута на путу. С обзиром на овакав однос према жени не треба да чуди што је љубавна поезија имала значајно место у египатској књижевности, нарочито тзв. Новог Царства. Ова врста поезије у којој се вољена жена назива сестром (што рефлектује праксу фараона да ступају у брак са својим (полу)сестрама), изводила се уз пратњу музичара (пре свега харфиста и флаутиста), плесача и глумаца. Oво је, ипак, било повезано пре свега са женама које су припадале високом друштвеном статусу (двору и племићким кућама), док су жене нижих сталежа биле у значајно лошијем положају. Чак су и многе племкиње биле неписмене, што сугерише да је образовање жена било доступно пре свега уском кругу оних које су биле повезане са двором. У египатској иконографији тело жене је било представљено жутом бојом, за разлику од мушког тела које је било осликавано црвено, чиме се сугерише да је он, за разлику од ње био више везан за послове у пољу. Жена је обављала кућне ослове, спремала је храну и правила је одећу. Оне које су припадале вишим слојевима могле су се надати да ће им се посрећити да буду укључени у неке аспекте религијске или државне администрације. Стварност је била таква да су значајни административни положаји припадали мушкарцима. То успех неких жена чини још већим. Оне су успеле да дођу до самог трона, било као саветнице и владарке из сенки, било као истински фараони.

Археолошка открића у области библијске археологије која су обележила јануар ове године долазе нам из времена позног бронзаног и раног гвозденог доба. Међу њима су открића везана за два египатска фараона, Навинов олтар на гори Евал и царско имање у Јерусалиму из 7. в. пре Хр.

Хурити (јевр. חרי, LXX Χορραιοι) су један од бројних народа који се спомињу као становници Ханана пре насељавања Израилаца у Обећаној земљи. Хурити се спомињу још у акадским изворима као народ насељен на северу Месопотамије,источно од Тигра. Владари са хуритским именима су јављају се и у плочицама из Алаха (познији период старовавилонског царства).Језик обичних народа припадао је породици севернокавкаских језика и у неким случајевима је толико утицао на акадски да су неки научници предлагали да се може говорити о хуро-акадском језику. Хурити су, највероватније, били сродни припадницима Урарту народа који је имао своје краљевство на Арарату а од којих наводно воде порекло савремени Курди и Јермени.Повезивање Митанија са Урартуом има одређену улогу у јерменској националној историографији, док неки курдски кланови и данас носе име Митани, што је име хуритског краљевства.