Египат

"Ја, Асурбанипал ... бринуо сам се о Небовој мудрости, о свим исписаним и глиненим плочама, о њиховим тајнама и потешкоћама које сам решио"– записао је неоасирски владар, оснивач прве и вероватно једне од највећих античких библиотека Оријента тврдећи, у неким другим текстовима да је овладао клинописом не само акадског већ и сумерског језика који се у његово време, као и миленијум раније сматрао сакралним језиком мистерија. Да ли нове технологије тај у друге древне језике моћи да учини доступнијим и разумљивијим широкој групи заинтересованих читалаца?

Током претходног месеца бројна археолошка открића или студије о ранијим открићима су привукле пажњу шире јавности. Нека од њих су била повезана са Египтом, нека самим Изеаелом и једно од таквих, бакарна удица из Ашкелона, је нашла место међу најзначајнијима. Ипак, у односу на оов откриће дајемо предност реконструкцији потенцијалне звездане навигације критско-минојских морепловаца и откићу неолитских светиштана подручју Арабије.

Ископавајући локацију древне престонице Хикса у Египту, Аврариса (савр. Tellel-Dab’a), археолози су 2011. год. наишли на језиву сцену. У јами изван зида градске палате пронашли су дванаест скелетних остатака шака које су биле постмортално одстрањене са тела као, претпоставили су археолози тада, ратни трофеји. Много информација о животима, навикама и историји древних Египћана приказано је на зидовима храмова и гробница, и забележено на папирусима али не и нужно реалистично. Иконографски и књижевни извори из древног Египта приказују и хвале фараона као победничког војсковођу. Понављајући пропагандистички мотиви односе се на војнике који фараону поклањају одсечене десне руке непријатеља како би освојили „злато части“ престижну награду, првенствено у облику ланца од златних перли. Ово је први пут да су остеолошки анализиране одсечене десне шаке 12 особа. Остеолошка анализа не само да подржава постојећу археолошку интерпретацију већ и даје више детаља у вези са праксама узимања трофеја у древном Египту.

У тренутку када је за нама празник Цвети, празник када је Христос ушао у Јерусалим на магарету, из Израела нам стижу вести о великом поштовању које су Ханана становници позног Бронзаног доба имали за ову животињу, а који су откривени на археолшком налазишту које може да нам "својом причом" осветли атмосферу у којој су смештени догађаји описани у библијским наративима.

Тада [Хирам из Тира] сали море. Десет лаката је било од једног краја до другог. Пет лаката дубоко, а обим његов тридесет лаката, врпцом измерено. 1Царевима 7:23

Слушај реч Господњу. Видео сам Господа како седи на престолу свом, а сва војска небеска стајала му је са десне и са леве стране (1Цар 22:19 уп. 2Дн 18:18). И као што се не може избројати војска небеска, ни измерити песак морски, тако ћу умножите семе слуге свога Давида и левите који му служе (Јер 33:22). Распашће се сва војска небеска. Небо ће се као свитак савити. Паде сва војска његова, Као што лист лозе пада, Као што лист смокве пада (Ис 34:4). Ти си једини Господ, Ти створио небо и небеса над небесима, са свом војском њиховом, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима. Ти све то оживљујеш, и војска небеска ти се клања (Нем 9:6)

Фебруар 2023. год. био је археолошки необично богат месец. Бројни налази са подручја библијског света привукли су пажњу научника, а два која ми издвајамо повезана су са подручјем древне Месопотамије и датирају се у време Сумера. Пронађена је, наиме, сумерска пивница, тарвена чија старост сеже 5000 година унатраг. Други налаз, нешто млађи из периода неосумерске ренесансе сматрамо најзначајнијим проналаском овог месеца и повезан је са именом краља Гудее – остаци краљевске палате, и још значајније, храма чије је грађене описано у знаменитим цилиндрима повезаним са именом овог владара, књижевним остварењем које је поставило образац храм-градитељског жанра, веома значајног за разумевање Библијских одељака. Друго по значају сматрамо истраживањео вези између древних таблица проклетстава и текстова последњег новозаветног списа, Откривења Јовановог.

Египатске власти јављају да су у Луксору пронађене гробнице за које се сматра да садрже посмртне остатке припадника царске породице из времена 18. династије (око 1.500 год. пре Хр.). Гробницу су откопали египатски (из египатског Врховног савета за антиквитете) и британски (Универзитета у Кембриџу) истраживачи на западној обали реке Нил, на око 650км од Каира, рекао је Мостафа Вазири, шеф египатског Врховног савета за антиквитете истакавши да први елементи који су до сада откривени унутар гробнице изгледа указују на то да датира из 18. династије фараона Ехнатона и Тутанкамона. Ова династија окончана је 1292. год. а током њене владавине Египат је прошао кроз драматичан период великог успона и пада, који је праћен религијско-политичким превирањима. Откривени су и остаци стамбеног комплекса из римског периода у Луксору.

Књига мртвих се јавља у много преписа, али ово је један од најдужих познатих преписа овог древног списа и његов значај је у томе што може да расветли неке од детаља египастких веровања у вези са смрћу, као и да употпуни наша сазнања о погребним обредима практикованим у овој миленијумској империји. Радови на конзервацији су већ завршени, а папирус се тренутно преводи на арапски објављено је на дан египастких археолога (14. јануар).Пре конзервације научници су претпостављали да је папирус дуг 9м, али тек након потпуне рестаруације постао је познат његов потпуни обим.

Резултат рада учесника истраживачког пројекта који је водио др Михаел Холшчер (Dr. Michael Hölscher) са Католичког Богословског Факултета Универзитета Јоханес Гутенберг у Мајнцу (Faculty of Catholic Theology Johannes Gutenberg University Mainz, JGU) је указивање на сличности у описима и фразама између древних таблица проклетства и одељака из последње књиге Новог завета, Откривења (Апокалипсе). Поменуте сличности навеле су неке да закључе да су хришћани првог века не само користили магијско-религијски образац паганских религија, "бацајући" проклетства на своје непријатеље, пре свега персонификоване у политчком систему римске империје, већ и да су се при томе окретали паганским божанствима, управо онима која су поштовали они са којима су били у сукобу. Овај, наизглед аспсурдни закључак, неминовно произилази из наведеног истраживања или постоји и могућност и другачијег схватања чињеница које је предмет истраживања?