Библијски Култуни Центар

Током последња два века направљен је велики напредак у дешифровању древних писма, али нека од њих упорно одолевала том процесу. Једно од њих било је и еламитско линеарно писмо које је, према писању часописа Zeitschrift für Assyriologie (Часопис за асириологију и археологију блиског истока) коначно посустало откривајући своје тајне. Ово древноиранско писмо датира око 4000 година унатраг и на њему је писан језик Елама, односно краљевства које ће израсти у моћно Персијско царство. Ово писмо је откривено у древној Суси и било је главно писмо еламитског краљевства у периоду од 2300-1880. год. пре Хр. када је замењено месопотамским клинописмом. Чини се да је оно коришћено спорадично и да је из употребе испало током колапса урбаних подручја широм Блиског истока око 1800. пре Хр. Дешифровање овог писма научници стављају у ранг Шанполионовог дешифровања хијероглифа. Име Елам потиче од акадског израза са значењем високо и означава високу земљу, док су Еламити себе називали Халтами (или Халтамти) тј. горштаци. Према таблици народа, Елам је био Симов син (Пост 10:22 уп. 1Дн 1:17) али се то не може потврдити ванбиблијским подацима. Постање 14 спомиње Ходологомора, цара еламског, који се каткад поистовећује са краљем Кутир-Наххунтеом (владао око 1750. год. пре Хр). У Писму се рефлектује повезаност Елама и Медије који се сматрају народима севера које ће ‒ према Исаијиним и Јеремијиним пророштвима против народа уништити Вавилон (Ис 21:2; Јер. 25:25). Пророштво које се може повезати са конкретним догађајем у историји Елама изрекао је Јеремија (Јер 49:34–39). Елам се препознаје као место изгнанства (Ис 11:11), типична страна нација (Јзк 32:24) и место визије (Дн 8:2). Каткада се Елам користи и као лично име или породично име (1Дн 8:24)

Нова истраживања указују да се једна од друштвених игара која је и данас присутна у областима Синаја играла још у древним филистејским (а вероватно и ранијим хананским) градовима библијских времена. Игра сенет је локално адаптирана, а њено порекло је вероватно у Египту.

Нова истраживања указују да се једна од друштвених игара која је и данас шрисутна у областима Синаја играла још у древним филистејским (а вероватно и ранијим хананским) градовима библијских времена. Игра сенет је локално адаптирана, а њено порекло је вероватно у Египту.

Значајно арехеолошко откриће из 2018. год. сада је изложено јавности. Гробница је откривена у комплексу пирамида Сакаре јужно од престонице Каира. Ова област служила је као некропола оближњег престоног Мемфиса, једног од значајних религијских и административних средишта древног Египта. Према саопштењу министра за антиквитете Кхаледа ал-Енаниа (Khaled al-Enany) гробница је изузетно добро очувана, украшена је квалитетним фрескописом. Зидови су украшени хијероглифима, рељефима и статуама фараона, док су у гробницу постављене скулптуре сахрањеног свештеника и његове породице.

Могло би да изгледа чудно, али у временима библијских цaрева вино са укусом ваниле је било веома присутно у употреби. Према новом истраживању Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority, IAA) и Тел Авив Универзитета (Tel Aviv University) цареви Јудеје и Израила су користили вино са поменутим раскошним зачином. Истраживање показује богатство и моћ Јудеје и њених царева библијских времена у данима који су претходили вавилонском освајању Јерусалима 586. пре Хр.

Сумер/Сенар је прва цивилизација која се развила на подручју Месопотамије, региону који је изнедрио каснија царства (Акад, Вавилон, Асирију), бројне митове и легенде и владаре чија су имена постала легендарна у историји. Током друге историје месопотамских цивилизација главну реч су имали мушкарци. Они међу њима који су се успели на трон, било локалних градова-држвава, било регионалних (тј. за то време светских) царстава, владали су суверено и чврстом руком. У историји, легендама и митовима остала су записана имена Гилгамеша, Зиасудре, Неврода... У таквом свету није било превише места за улогу жене али неке од њих су ипак одиграле запажену улогу. Понекада је то била улога саветника владара (као нпр. улога Вирсавеје која је дуго и снажно утицала на политуку свог супруга цара Давида а потом и сина Соломона) или чак улога господара из сенке (нпр. у примеру феничанске принцезе и Ваалове свештенице Језавеље). У другом случају била је то улога идејно-верског пропагатора какву је имала Енхедуана (Еn-hedu-anna), кћер знаменитог Саргона Акадског, у животу и образовању првог познатог царства древне Месопотамије (https://bkcentar.rs/sr/blog/akad-uspon-i-pad-prvog-poznatog-carstva-sveta-biblije). Ипак, у читавој вишемиленијумској историји месопотамских цивилизација запамћено је име само две суверене владарке. И док се око имена Семирамиде исплело толико легенди да их је просто тешко разлучити од историјсих чињеница готово нико се не сећа жене која се на трон успела у само праскозорје историје, још у Сумеру.

Чудовишта су свеприсутна појава савремене кинематографије, од Дракуле до аждаја и Кракена, али они нису савремена фикција. Популарна хорор остварења и креатуре познате из фантастике (епске и научне) често имају своје аналогије у митовима древних времена, као и апокалиптичкoj књижевности како библијскoj тако и ванбиблијскoj. Сада, када је "ноћ вештица" за нама, можда постоји специфичан начин да је обележимо подсетивши се на нека чудовишта библијских времена.

У августу 2021. год. открића у области библијске археологије сведоче нам о значајним библијским личностима и догађајима: вавилонском цару, филистејској борби и земљотресу из времена цара Озије. Представљамо следећа открића: