Асирија

Египaтски извори потврђују да је знаменити ханански град са империјом имао интезивне комерцијалне односе од времена 4. Династије (2613–2494 пре Хр), што сугерише да Хананци у област Сиро-палестине долазе око 3000 год пре Хр. То је време када се етничка припадност још увек не повезује са етничким сродством већ са јавним прихватањем договореног корпоративног идентитета (заједничке вредности, заједничка предања и веровања). Ханан је, стога, ознака територије а Хананац је био становник територије Ханана (уп. Јзк 16:3) без обзира којој породичној, клановској, племенској и градској групацији региону савременог Либана, југозападне Сирије, Израела, Палестине и западног Јордана припада. То потврђује и натпис Мернептахове стеле где се Израил набраја као један од хананских народа. Израил је, чини се, ограничени етнички или политички идентитет унутар Ханана, Израилац Хананац који је био поданик Израилског царства, или Хананац који се поистоветио са културним сећањем на то царство. Па, ипак, Израилци – макар они чији је глас сачуван у библијском тексту, Хананце су доживљавали као друге признајући им да су били насељени на територији коју су Израилци постапено заузимали. Ко су били ти пре-израилски становници Ханана?

Као цар Јерусалима и Јудеје Језекија је био на трону у периоду 716-687. год. пре Хр., док је у ранијем периоду био савладар свог оца Ахаза око тринаест година.[1] У 2Дн 29:1-2 читамо: да је Језекија је имао двадесет пет година када се зацарио, и владао је двадесет и девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Авија и била је кћи Захаријина. И учинио је оно што је право у очима Господњим, као што је учинио Давид његов отац. Он је, можда, најпознатији по верским реформама и по свом супростављању асирској инвазији на Јудеју од стране цара Сенахериба 701. пре Хр.

Познавање чуда Египта је део опште културе а већина школараца је макар успут упознала цивилизације древне Месопотамије. Међутим, цивилизација древних Хетита је и данaс непознаница иако је у неким периодима по снази била једнака Египту и којој европска култура (судећи по новијим схватањима) дугује невероватно много. Направио ју је фасцинантни народ, непознатог (или макар нејасног) порекла, који се – уз друге велике силе – уградио у темеље древног али и савременог света. До недавно овај народ је био само један од оних, успутно споменутих, у Библији а онда је у Сирији 1870. год. пронађено чудно писмо и тај проналазак је променио много тога. Започела су опсежна истраживања до тада непознате цивилизације. Временом је откривено више од 20.000 глинених плочица као сведочанство да је та величанствена цивилизација, на врхунцу моћи, обухватала Малу Азију, делове Сирије и колоније у Палестини. Ово је прича о том народу, његовом успону и тајанственом нестанку са историјске сцене.

Велика библиотека Ниниве, величанствени уметнички споменици, па чак и и висећи вртови који су доцнији историчари приписивали Вавиону, нешто је што је вероватно заправо наслеђе древне Асирије, империје која је, ипак, остала знатно више запамћења великим расељавањима становништва бунтовних провинција, по суровом уништавању непокорних народа и пропагадним описима тих уништавања (који су можда надахнули и пропагандни карактер библијских списа, нпр. Књиге Исуса Навина).

Неврод (Нирморд), Саргон Велики, Акад, прво писмо, зигурати, свет богова, митова и легенди, претеча великих циливизација Месопотамије (Вавилона и Асирије), а можда и Египа и надахнуће сиропалестинских култра Феникије и Ханана. Сумер...

Ко су били Хетити? Одговор на ово питање није једноставан, као што се може учинити. Постоје многи подаци садржани у библијским текстовима са једне стране, као и мноштво археолошких проналазака са друге. Ови извори, међутим, нису међусобно усаглашени, а да ли је уопште и могуће да се усагласе?

Вавилон – величанствен и опсесија величанствених. Основао га је легендарни Неврод. Уздигао га је знаменити Хамураби, обновио моћни Навуходоносор. Опчинио је Александра Македонског и осуђен је од писца Апокалипсе. Симбол је многих цивилизација. Да ли и наше?

Висећи вртови Вавилона сматрају се једним од чуда древног света. Новија истраживања указују на могућност да су их антички историчари нетачно приписали владару који их није начинио, већ и царству у коме се нису налазили...

Египат, Аирија, Вавилонија, Персија... и бројни народи древног Оријента вековима су били суседи библијског Израела, и то знатно богатији, културнији и војно супериорнији. Па, ипак, већина њих је током векова нестала, а Израел и даље постоји. У чему је тајна његовог успеха?

Немачки истраживачи су током шездесетих година пробали да направе експериментално распеће, како би проучили ефекте на организам које проузрокује сам поступак распећа. Они су добровољцима привезали зглобове за крст и потом пратили активности респираторног и кардиоваскуларног система. Након само 6 минута волонтери су имали проблема са дисањем, пулс би се удвостручио, а крвни притисак пао. Експеримент је обустављен након 30 минута због болова у зглобовима. Резултати истраживања објављени су у часопису Berlin Medicine 1963. године.