Давид

Соломон је саградио Мило и затворио пробој Давидовог града, свог оца. 1Цар 11:27

Ретко се дешава да најзначајнија археолошка открића у области библијске археологије буду доминантно повезана са Новим заветом. Август 2024. године је такав месец. И док размишљамо о великом каменолому који је подарио плоче за ходочаснички пут којим је вероватно ходио Христос са својим ученицима, међу којима је био и Петар који је можда посматрао уграђивање огромних блокова камена из истог каменолома у храмовни комплек (што га је можда касније инспирисало за поуку о хришћанима као живом камењу новозаветног храма – богослужбене заједнице) и док читамо о открићу остатака сигагоге у Хоразиму, и то управо из времена када је Христос деловао у овом граду, не треба да заборавимо на јединствени печатни-прстен-амајлију која открива не само снажни утицај Асирије у Јудеји, већ и борбу Јудејаца да одрже свој национални идентитет. И више од тога, потврђује употребу библијских имена у периоду у који иста имена смешта и библијски текст.

Попис за куповину стар 3500 година открива не само значај и ширење клинастог писма из месопотанских области преко oбласти Ханана све до Анадолије, већ и постојање сталне и обимне трговинске размене међу овим удаљеним регионима. Н атај начин помаже нам да боље разумемо економске праксе и односе бронзаног доба. Истовремено скоро 4000 година стара тканина пронађења у израелској „пећини лобања“ отрива тајне древне технике бојења текстила и кореспондира са библијским текстовима о скупоценим материјалима коришћеним за израду библијског светишта, свештеника и племства. Коначно, можда најзначајнији проналазак овог месеца је проналазак остатака једног од монументалних утврђења древног Јерусалима.

Слично поменутим великанима античке књижевности и реторике и писац Химне вере ванредно елегантном реторичком стилском фигуром у нарацију уводи више судија Израилових. Набраја шест, наизглед произвољно издвојених личности, али на такав начин да се у позадини потцртавају и они који нису именом споменути због ограничења у времену. Писац прећуно истиче да је у историји Израила превише примера победносне вере, да би могао све да их поименице наведе. Он као да жели да су дела вере, наведена у ст 33-34, за његове читаоце значајнија од оних који су та дела чинили. Поменута дела вере нису повезана искључиво са појединачно наведеним личностима ст 32, већ се могу узети као општи приказ подвига којима је у овом историјском периоду Старог завета показана и посведочена вера народа Божијега.

Древна Петра је, засигурно, једна од најатрктивнијих локација за оне који хоће да се упознају са библијским светом и његовим археолошким и културолошким благом. Саградили су је и својом престоницом учинили Навутејци, мање познат народ древног Оријента. Проналазак храма посвећен њиховом врховном богу, Душари под водама које окружују Италско полуострво показује да су били утицајни трговци широм древног Римског царства, и засигурно представља једно од најзначајнијих открића овог месеца. Велики пажњу је привукао и проналазак фрагмента старосиријског превода Еванђеља испод грчког и грузијског текста, али прво место додељујемо новом читању Офелског натписа којим се овај текст повезује са древним Савејским краљевством, али и библијском приповешћу о његовој краљиви и цару Соломону, сусрету који је надахнуо бројне уметнике кроз истoрију.

Било је то 02. новембра 1930. год., у времену када је у значајном делу западног света и даље владала јасна расна сеграгација, а у Африци снажна доминација белих Африканера који су снажно, каткад и сурово, доминирали над црним становништвом у друштву које је и даље познавало ропство. Африка је у потпуности била колонизовани континент, и то од стране европских земаља Италије, Француске и Велике Британије. Две земље, хибриднo створена Либерија и древна Етиопија су биле две једине самосталне државе. Тог 02. новембра у једној од њих, древној Етиопији, окупили су се представници свих тих колонизаторских снага на једном посебном догађају, крунисању Рас Тафари Маконена. Рас Тафари Маконен наследио је прастрица краља Менелика II, али се није задвољио титулом коју је он има, већ се прогласио царем Африке и Азије. При ступању на престо променио је име у Хаиле (етиоп. снага) Селасије (Св. Тројица) односно, Снага Свете Тројице. Пуна титула је гласила: Његово Царско Величанство Хајле Селасије I, Цар Царева, Господар Господара, Освајачки Лав Јудејског Племена, Изабраник Божји, њој је 1965. год. после сазивања Конференције оријенталних праволасвних цркава, додато и звање заштитиника вере. Активизам Хајла Селасија, његова мировна посредовања и борба за права и емципацију црног становништва на афричком континенту (а и шире) снажно су му подигли углед на међународној сцени (иако је то водило успореним реформама у самој Етиопији и коначно пучу у којем је цар свргнут са власти), давши му чак и религијски смисао црног месије, па чак га учинивши и оснивачем религије (растафијанства) препознатљиве по вери да је Хаиле Селасије божанска инкарнација, одбацивању западног друштва, дредовима (и реге-звуку) и конзумирању канабиса у ритуалне сврхе. Селасије можда и није желео да оде тако далеко, али сама његова титула укључивала је јасне месијанске моменте. Цар царева, господар господара је несумњиво алузија на месијанску апокалиптичку титулу самога Христа повезану са Његовим другим доласком (Отк 19:16). Ништа мање индикативно је звање Освајачки Лав Јудејског Племена. Оно са једне стране изнова призива у сећање апокалиптичке сцене последњег новозаветног списа (Отк 5:5), а са друге се ослања на древно предање о етиопским владарима, веома живо у тамошњој јеврејској и хришћанској заједници, о давидистичко-соломоновском пореклу етиопских владара. Да ли је дешифровање тзв. sabaean inscription (савејског или шебског натписа) дефинитивно разбило легенду о Етиопији као легендарној Савеји (Шеби) из које је у посету Соломону дошла знаменита краљица савска (1Цар 10; 1Дн 9)?

Ископавајући локацију древне престонице Хикса у Египту, Аврариса (савр. Tellel-Dab’a), археолози су 2011. год. наишли на језиву сцену. У јами изван зида градске палате пронашли су дванаест скелетних остатака шака које су биле постмортално одстрањене са тела као, претпоставили су археолози тада, ратни трофеји. Много информација о животима, навикама и историји древних Египћана приказано је на зидовима храмова и гробница, и забележено на папирусима али не и нужно реалистично. Иконографски и књижевни извори из древног Египта приказују и хвале фараона као победничког војсковођу. Понављајући пропагандистички мотиви односе се на војнике који фараону поклањају одсечене десне руке непријатеља како би освојили „злато части“ престижну награду, првенствено у облику ланца од златних перли. Ово је први пут да су остеолошки анализиране одсечене десне шаке 12 особа. Остеолошка анализа не само да подржава постојећу археолошку интерпретацију већ и даје више детаља у вези са праксама узимања трофеја у древном Египту.

У тренутку када је за нама празник Цвети, празник када је Христос ушао у Јерусалим на магарету, из Израела нам стижу вести о великом поштовању које су Ханана становници позног Бронзаног доба имали за ову животињу, а који су откривени на археолшком налазишту које може да нам "својом причом" осветли атмосферу у којој су смештени догађаји описани у библијским наративима.

Открића у Јерусалиму из времена првог храма су доста ретка и веома драгоцена, а овог месеца забележена два, од којих је једно писано што нарочито даје на значају његовог проналаска, као и дотово детективске потраге која је претходила његовом повратку у земљу порекла. Преостало откриће сеже у још даљу прошлост, односно време знаменитог Рамзеса II који је негда управљао областима које су доцније населила израилска племена.

Писмо Исмаилу написано је древним јеврејским писмом пре око 2.700 год. То је један од само три преживела папируса тог времена. Изузетно редак папирус написан на палео- јеврејском враћен је у Израел, саопштила је у среду Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA). Документ се датира на крај 7. или почек 6. в. пре Хр. У земљу настанка враћен је захваљујући заједничкој операцији Јединице за превенцију крађе антиквитета при IAA (The Prevention Unit at the IAA) и професора библијских студија Шмуелом Ахитувом (professor Shmuel Ahituv) из Министарства културе и спорта и Министарства Јерусалима и наслеђа (Ministry of Culture and Sport and the Ministry of Jerusalem and Heritage).