Свето Писмо

Многи од предлога које даје писац овог чланка су упитни. Нпр. у савременој науци датирање праотаца и њима истовремених владара се помера од раног 2. миленијума пре Хр. ка његовој средини. Такође, спорно је олако повезивање географских одредница уз потпуно апстраховање самог Вавилона и његове географске локације (а то је почетна тачка од које се мора кренути у покушају идентификовања других географских одредница повезаних са причом о праоцима). Занимљив је и покушај да се Teru (у чланку повезан са Таром) и његова породица доведу у везу са монотеизмом који је – наводни узорок њиховог страдања – иако сама преписка открива да је узрок тога била њихова оданост краљу древне Мари а тиме вероватно и незадовољство грађана који су били принуђени на вазални однос... Ипак, подаци које доноси аутор остају занимљиви и засигурно помажу да схватимо шири друштвено културолошки контекст који представља позорницу на коју ступају јунаци библијске историје.

Вавилонија је једна од најимпресивнијих оријенталних империја, култура и цивилизација. Са њом се у везу доводе контраверзне ствари. Новија открића указују да су аритметички и математички прорачуни довођени у везу са грчким великанима као што је Питагора, вековима (ако не и миленијумима) раније били познати у Вавилонији која је подарила и ране астрономе, али и астрологе; законе, али и сурове деспоте и освајаче. Неврод, Хамураби, Набопаласар, Навуходоносор, Кир, Дарије, Александар Македонски само су неки од владара који су успели да задовоље своју жудњу и успну се на трон Вавилоније, трон који је осуђен и од стране библијских писаца назван стаништем сваког духа нечистога...

Овај примерак исписане керамике истраживачи датирају у време око 1100 год. пре Хр, што је време формирања израилске монархије. Натпис је написан раним абецедним / канаанским писмом, о чему су сведочења пронађена широм Египта и Леванта. Прва открића јеврејског писма, укључујући палео-хебрејско писмо, долазе много касније, тј. из 9. в. пре Хр. Према међуинституционалном тиму археолога и епиграфера делимичан натпис, исписан на три керамичке шераде фрагментарне мале посуде, најлогичније се чита каo „Јеруваал“ или „Ијеруваал“, што је био надимак Јоасовог сина Гидеона, једног од значајних библијских судија који је током овог периода био активан на подручју северних израилских територија.

Археолошким ископавањима у Националном парку Давидов град (City of David National Park) откривени су остаци градског зида који је изграђен током Гвозденог Доба (ГБ), односно времена „првог храма“ и јудејске царевине у циљу заштите града са источне стране.

Прича о Давиду и Голијату је свакако једна од најпознатијих. Она је инспирација малим и потлачениму борби против великих и моћних, баш попут многих других бајки... Она је бајка, зар не или...? Прошло је готово тачно две године од значајног открића у области библијске археологије. Масивни остаци библијског Гата откривени у летњим ископавањима 2019.год., али томе код нас није поклоњена одговарајућа пажња. Покушаћемо да то исправимо....

Пиво је једно од најстаријих пића које је познато људском роду. Оно што је мање познато је да је оно коришћено у ритуалне сврхе. Ново археолошко откриће са југа Египта потврђује и надограђује досадашња сазнања у вези са овом намирницом

Иштар-капија (арапски: بوابة عشتار) била je осма капија која je водила у унутрашњост града Вавилона. Изграђена је око 575. пре Хр. по налогу цара Навуходоносора II на северној страни града. Иако се о Иштар-капија говори у клинастим текстовима још у старовавилонском периоду, њихови познати материјални докази потичу из радних пројеката које је изводио Навуходоносор II.

Говорећи о смрти Јована Крститеља Флавије је рекао да је погубљење извршено у тврђави Махаерусу (Machaerus), која се налазила у близини Мртвог мора, на територији данашње Краљевине Јордан.

Пре десет година Eilat Mazar написала је чланак у BAR сугеришући где би, према њеном схватању, могли да буду остаци Давидове палате. Предложила је да је треба тражити у северној области најстаријег дела Јерусалима који је познат као Давидов град. Читаву деценију доцније, после мукотрпног процеса обезбеђивања средстава и подршке за ископавања на наведеној локацији и дивног процеса упознавања богатих ископина пронађених на истој, она износи резултате свог рада остављајући читаоцима да просуде да ли јепронашла Давидову палату или не...

Аутор текста указује на могућност поистовећивања библијског Јосифа и египатског званичника чија је мумија пронађена у Долини краљева 1905.год. Поменути званичник је живео током позног периода 18. египатске династије. Иако текст можда није довољно убедљив у вези тврдње да су Јуја и Јосиф иста личност, нарочито због тога што апстрахује библијску референцу која сведочи да су Израилци приликом изласка са собом понели Јосифиво тело, текст може - у најмању руку - да нам укаже на потенцијал археолошког реконструисања библисјког наратива са једне, и да нам помогне да боље упознамо атмесферу у коју је смештен тај наратив са друге стране.