The Milestones

Црква никада није прекидала своје дело превођења књига Светога Писма. Данас је целокупни Нови Завет преведен на 880 језика (…). Целокупно Свето Писмо (Стари и Нови Завет) преведено је на 355 језика према последњим подацима у билтену Библијских друштава. На тај начин се, захваљујући све већем броју превода и даље врши велико мисионарско дело свих оних који исповедају хришћанство, па се јеванђелско сведочење шири с краја на крај света.

Jeдно од археолошких открића које не би смело да измакне нашој пажњи

Слика коју аутор користи била је довољно јасна и могла је да симболизује моралну борбу у коју се улаже максимални напор праћен непрекидним усресређењем на коначни циљ. Сцена, пре свега, дозива у сећање антички амфитеатар као природни контекст атлетских такмичења. У њему су постојали низови трибина са којих је такмичења посматрала публика. Моменат визуелне фасцинације не само атлетским такмичењем већ читавом атмосфером стадиона аутор, вешто употребљава да би својим читаоцима указао на три реалности које треба да посматрају.

Сит је постао праотац остатка човечанства, како је приказано на кратком породичном стаблу. Зашто, међутим, оволико говоримо о Ситу? Како се он издржавао? Био је музичар слично Јувалу? Обрађивао је земљу или је био становник града? Живео је са остарелим родитељима? Да ли је и сам био страдалник или је био обасут љубављу? Да ли треба да га сажаљевамо или да му завидимо?

За пролеће 2020 године у организацији Вiblical Archaeology Review организоваће се велика Витсаида-дебата на којој ће научници сучелити аргументе изнете у постојећим чланцима којима су представили резултате својих истраживања. На једној страни је чланак Трагање за Витсаидом – случај Ел Араја (Searching for Bethsaida: The Case for El-Araj) који су потписали Р. Стивен Нотлеј и Мардохеј Авиам (R. Steven Notley и Mordechai Aviam) директори ел-Арај Ископавање-Пројекта (el-Araj Excavation Project) и Трагање за Витсаидом – случај Ет-Тела (Searching for Bethsaida: The Case for Et-Tell) чији је аутор РАми Арав који је непосредно учествовао у ископавањима на поменутој локацији. Аутори ће аргументовати зашто сматрају да су баш они открили локацију Витсаиде, места којим је Христос ходио.

То значи да је сасвим могуће да је порекло Израела значајн старије него што се то раније веровало – можда чак и у раном 16. веку пре Христа.

Вером и сама Сара доби силу да ствара потомство и преко времена своје старости зато што је сматрала верним Онога који јој је обећао. Зато се родише од једнога, и то готово мртвога, по мноштву као звезде небеске и као неизбројиви песак на морској обали. (Јевр 11:11-12)

Пронашли су и доста грнарије која је била прекривена неком врстом пене. Стакласта површина ове пене указује да је материјал био изложен температури и преко 1000 степени Целзијуса, што је приближно температури вукланске магме. Овакви докази сугеришу да је град и његова околина уништен у стравичном пожару који га је изненада разорио. Да ли догађај разарања Hammam-а, како се звао антички град, и других великих градова равнице (kikkar) подсећа на опис који Библија даје у вези са уништењем Содоме?

У данашњој култури „смајлија“, комуникација на бази тзв. фацијалне експресије досеже свој врхунац будући да је људско лице по­стало својеврсни „симбол“ којим се исказују не само осећања, већ и расположења, па чак и намере страна у комуникацији. Данашња култура се, стога, у извесној мери може сматрати културом фасцинације лицем. То, међутим, није ништа ново. Не заборавимо да у најстаријем споменику људске књижевности, Епу о Гилгамешу, главни јунак спева, легендарни владар Урука – Гилгамеш пред крај свог животног пута, веома богатог и бурног, промењивог, испуњеног успонима и падовима, моли од богова последњу милост – сусрет са преминулим пријатељем Енкидуом. Он ову своју жељу формулише у молби да види лице Енкидуово. Као да ова молба представља вапај читавог човечанства кроз векове од Гилгамеша до нас данас. Ехо тог вапаја прожима и библијске текстове, надасве, мудросну књижевност Старог Завета.

Запазимо и то да се се Мојсејево дело описује речима које се доцније користе за описе божанских интервенција. Мојсеј види да је Израил угњетаван (Изл 2:11) баш као што Бог види патњу свог народа (Изл 2:25; 3:7, 9; 4:31; 5:21). Мојсеј удари египатског надзорника радова и уби га (Изл 2:12) баш као што Господ удара Египат моћним пошастима (Изл 7:17, 19; 9:15; 12:12, 13, 25; 29). Mojсеј спасава и избавља Мадијанке (Изл 2:17.19), као што Бог спасава (Изл 14:13, 30; 15:2) и избавља (Изл 3:8; 6:6; 12:27) Израил из Египта.