Кризна времена какво је ово данашње обично нас подсете на крхост нашег живота и буде страхове и неизвесност. Но, та иста времена могу да нам буду и подсетник на нека прошла времена, времена болних искустава која смо упркос бројним и тешким искушењима прошли, ослањајући се на бригу валиког Пастира. Подсећање на таква искуства, може да буде драгоцено и охрабрујуће у разматрању будућности ка којој ходимо.
ТАЈНА СТАРОЗАВЕТНОГ ПРОРОШТВА – шта апостоли нису разумели у вези са Христовим уласком у Јерусалим?
14 Мај 2020
Синоптичка еванђеља сведоче да се припрема за улазак Христа у Јерусалим одвија у атмосфери узварелих месијанских очекивања која су досегла врхунац. то се догађа у атмосфери најзначајнијег и симболиком богатог празника Пасхе који није био само прилика за окупљање великог броја Јевреја из матице и дијаспоре у Јерусалиму, већ је био подсетник на прошла дела божанских избављења и израз наде у избављење у будућности. У једној таквој атмосфери, улазак на магарету у Јерусалим човека који наговештава „своју месијанску кандидатуру“ бројним знамењима (чудесним делима) и проповедима није могао да буде непримећен и не повезан са старозаветним пророштвом. Јасно је да је не само народ у Христовом уласку на магарету у Јерусалим, већ и његови противници (Мт 21:10-11; Лк 19:39-40), препознали сцену која је несумњиво у тесној вези са пророштвом Захаријиним. Да ли су једнино ученици пропустили да виде ову везу, или речи ап. Јована не разумеше ученици његови говоре о нечем другом?
И шта још да вам кажем? Не би ми, наиме, достајало времена, кад бих стао причати о Гедеону, Вараку и Самсону, Давиду и Самуилу који вером победише царства, извшише праведност, постигоше обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, избегоше оштрицу мача, од слабости се окрепише, у боју ојачаше поразше војске туђинске. Посланица Јеврејима 11:32-34
Употребљена слика, величанствена сама по себи, постаје још речитија, а њена порука још снажнија уколико се унакрсним хијастичким читањем повеже са трећом-стих линијом која, ако се псалам чита од сопственог краја, гласи: да, доброта Твоја и милост Твоја пратиће ме (Пс 23:6а).
ЈЕЗИК НОВОЗАВЕТНИХ СПИСА И ЊИХОВЕ ЈЕЗИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ – проф. др Јоанис Каравидопулос
12 Мај 2020
Све књиге Новога Завета написане су на грчком језику, али на ком језику је проповедао Христос и апостоли? Језик који се говорио у Палестини после повратка Јудејаца из вавилонског ропства, био је арамејски... На који начин су ова два језика кооегзистирала у процесу настанка Новог завета? Да ли су све књиге Новог завета писане на грчком језику истог лингвистичког квалитета и које се и чиме издвајају?
Да ли постоји веза између новопредстављене гностсичке урне из Виминацијума и недавно откривених гностичких Јахве-Ваал златних листића пронађених на истој локацији? Које су биле карактеристике гностичке заједнице Виминацијума и да ли је повезивање Јахвеа и Ваала у Виминацијуму толико хетеродоксно како се може учинити на први поглед?
Која порука долази до нас када унакрсним читањем Пс 23 четврту стих-линију доведемо у везу са њеном хијастичком паралелом?
12 Мај 2020
Захарија пак рече анђелу: по чему ћу то познати? Ја сам, наиме, стар а и жена ми је у годинама. Марија рече анђелу: како ће то бити, кад не знам за мужа? Слични догађаји, слична питања, различите последице... Зашто?
Геолошко истраживање које је Џек спровео доказало је почетну хипотезу: на подручју у близини et-Tell пронађена су језера глине која је садржала љускарске микроорганизме. У давнини, Витсаида је заиста била одмах до воде. Даљим истраживањем потврђено је да је осим глине присутан у терасасто рапоређен шљунак. Истраживања Carbon 14 помогла су да се ови налази датирају у време између 68. и 375.год. хр. ере. Потврђено је, дакле, постојање балзатних стена, шљунка, земље и предмета који су употребљавани у равници око et-Tell локације, а који су коришћени и за усецање Витсаиде у саму обалу језера.
УЉЕ ПОМАЗАЊА - хијастичко читање Пс 23, 5. део
12 Мај 2020
У неким ситуацији изрази које проналазимо у Светом писму могу да буду „лажни пријатељи“, односно њихово значење може да нам се учини потпуно јасним на бази значења који ти – данас уоичајени – изрази имају у свакодневном говори савременог човека. Смисао тих израза, међутум, мења о се вековима и каткада тек када се вратимо њиховом изворном значењу можемо да „ухватимо“ богатство библијског исказа. Ово још и више, важи за библијску поезију, која каткада то значење чини додатно коплекснијим кроз нарочито позиционирарење у паралелизмима или хијастичким паралелама.