The Milestones

Доносимо извештаје о три кључна археолошка открића повезана са априлом 2021. год. из области библијског света. Они укључују два древна текста и откриће изгубљеног египатског града. Почасно признање односи се на извештај о раскошној поворци Египта, премештањем 22 краљевске мумије у нови Национални музеј египатске цивилизације. Ови догађаји су већ представљени на насловницама широм света а будућност ће показати колико ће имати далекосежне последице у области библијских студија.

Откривени су пре седам деценија, али још увек фасцинирају и изненађују. Представљају најстарије преписе библијских текстова, али је и даље тајна ко их је писао, тајна чијем смо одгонетању за корак ближи захваљујући употреби савремених технологија. Које су перспективе примене те и таквих технологија на древне библијске текстове у скорој будућности?

Развој алфабетског писма које је временом потиснуло сликовно представља тешко разрешиву загонетку. Комадићи историје тог развоја су попут делића слагалице, али недостајућа веза између различитих делова, географски и историјски удаљених проналазака, представљала је велику празнину у реконструкцији овог значајног аспекта људске цивилизације и културе. Да ли проналазак лахишког фрагмента, представља откривање тог „недостајућег линка“?

Распеће је представљало једну од најстрашнијих смртних казни спровођених од Асирије и Вавилоније, преко Персије, Феникије и феничанске колоније Картагине, до Грчке и Рима. Јосиф Флавије, један од вођа Јудејског устанка, а доцније историчар који је описао последње дане Јерусалима под опсадом римских трупа сведочио је да је у то време око опседнутог Јерусалима била шума крстова тако да више није било дрвета за израду нових крстова, нити довољно крстова за нове осуђенике. Немачки научници су 60-тих година покушали да направе „експериментално распеће“, али је експеримент прекинут после само 30 минута... Ипак, какви су материјални остаци непосредно повезани са овом казном? Кристина Килгров нам открива да је ово

Откриће се потенцијално може показати значајним за библијску археологију. Наиме, период у који се датира овај град је период који се може повезати са временом током којег су Израилци били у Египту (уколико се прихвати датирање изласка у средину 13. в. пре Хр), или период који је уследио непосредно после њиховог напуштања Египта (уколико се прихвати рано датирање у средину 15. в. пре Хр). У оба случаја, постоји велика вероватноћа да ће нова открића из древног „Атоновог успона“ осветлити ове догађаје или макар атмосферу у којој су се они одгиравали. У том контексту је значајно откриће глиненог печата са натписом „гм па Атон“ (gm pa Aton) што је могуће превести са „област блиставог Атона.“ Иста формулација се доцније користи да би се означио храм у Карнаку који је у славу свог патрона подигао Екхнатон у Карнаку. Да ли је заправо знаменита Ехтанонова монотеистичка реформа започета у овом, миленијумима сакривеном граду? Ако јесте, који су били њени корени и последице, и да ли се ти корени и последице могу повезати са библијским наративом?

Археолози су у Јерусалиму, тј. старом граду древне јеврејске престонице, открили кованицу из Тира. Верује се да су овом новчаницом ходочасници плаћали тзв. храмовни порез када су долазили на поклоњење током ходочасничких празника (Пасха, Сенице, Педесетница).

Месец који истиче био је богат у погледу археолошких открића значајних за библијску археологију. Нека од њих су остала иза крадљиваца артифеката, а нека спашена од истих. Једно је пак откривено захваљујући једнаестогодишњаку који се налазио у породичној шетњи.

„Књига је знатно краћа" рекао је. „Овом тексту, који ја називам Valediction of Moses, недостају законске одреднице, а нема ни песме која се јавља на крају Поновљених закона. Постоје и бројне суптилније разлике."

„Ово су заповести које треба да чините: Говорите истину један другоме, судите праведно и пресуђујте мирољубиво на вратима својим. Немојте да зло смерате један другоме у срцу свом, немојте се радо криво заклињати, јер све то мрзим, говори Господ“ – одјекује порука пророка Захарија са новопронађених древних библијских свитака преписиваних пре 2000 година.

Иако се претпоставке аутора овог текста, као и његови закључци у вези датирања изласка, као и тврђења у вези Мојсејевог ауторстава Петокњижја могу сматрати веома упитним, па чак и неприхватљивим из перспективе новијих археолошких, историјских и егзегетских увида, нека од паралалела између библијског наратива и ванбиблијске књижевности и историје су више него интересантни.